Православни верници обележавају данас Видовдан, један од највећих српских празника и према мишљењу историчара један од темеља колективног идентитета. Симболизује слободу, витештво и херојство, неговање патриотизма и националног бића. Народ везује Видовдан за кнеза Лазара и Косовски бој који се догодио 28. јуна 1389. године, односно 15. јуна по старом календару на Газиместану, а у архаичној варијанти везује га за светог Вида.
За Видовдан се у црквама обављају помени за све пострадале у ратовима. Овај дан празнује и држава, радно и пригодним церемонијама на многим спомен местима у знак сећања на погинуле у свим борбама за ослобођење. На Газиместану је 1953. године подугнут споменик страдању свих српских војника док је Споменик косовским јунацима откривен 28. јуна 1904. године у оквиру прославе стогодишњице Првог српског устанка.
Бројна су дешавања које су Срби започињали на Видовдан и многе су важне одлуке донете управо на тај дан, које су утицале на историју не само српског већ народа читавог Балкана, Европе и света. Међу њима су: Косовски бој 1389, Други Балкански рат 1913, Сарајевски атентат 1914, Версајски споразум 1919, Видовдански устав 1921, Милошевићев говор на Газиместану 1989, његово изручење Хашком трибуналу…
Према веровању, на Видовдан се не пева и не игра, заустављају се сви велики послови, не ради се у пољу како би кукуруз заметнуо клипове, и у виноградима, како се грожђе не би сасушило. Тога дана требало би да се проба зрело воће и да се започну ручни радови: вез и плетење.
Пре Другог светског рата Видовдан је био последњи дан школске године.