Двојезичан пројекат „(Контра)ефекти јачања влашког етницитета“ суфинансира Министарство културе и информисања РС
Влашки језик у школама
Према подацима Националног савета влашке националне мањине у Србији, изборни предмет „Влашки говор са елементима националне културе“ се на територији Браничевског управног округа учи у школама у Кучеву, Малом Црнићу, Петровцу на Млави и Жагубици. У Борском управном укругу, највећи број ученика похађа тај предмет, док је у Зајечарском заступљен у само једној школи. Укупно, на територији Браничевског и Подунавског округа „Влашки говор са елементима националне културе“ похађа око 700 ђака. Када се сагледа неколико година уназад, тај се број увећава, што је између осталог очигледан допринос Савета, али и наставника.
Међутим, уочава се известан раскорак или пре нелогичност у сагледавању броја суграђана који се изјашњавају као Власи наспрам могућности да њихова деца у школама уче предмет „Влашки језик са елементима националне културе“. Тако, у неким доминантно влашким местима тај предмет не постоји.
Из тог разлога смо председника Националног савета Влаха Новицу Јаношевића питали о постојећој процедури предвиђеној за увођење изборног предмета „Влашки језик са елементима националне културе“:
– Предмет „Влашки говор са елементима националне културе“ учи се у оним школама у Србији у којима постоји интересовање ученика, родитеља, наставника, а посебно директора школа. Дакле, у школама у којима постоји разумевање о реалној потреби да се влашки језик сачува, да се влашка култура унапреди, уведен је изборни предмет „Влашки говор са елементима националне културе“. При крају сваке школске године врши се анкетирање родитеља и ученика, међутим, сведоци смо, о чему имамо чврсте доказе, да поједини директори школа не схватају потребу да се деци пружи прилика да сачувају свој језик и културу, тако да анкете не спроводе регуларно и представљају лажну слику школским управама. Немогуће је да у једној школи која покрива влашка села сви ђаци уче влашки говор, док у другој, која такође територијално обухвата влашка села, ниједан ученик није заитересован.
Може ли Савет да утиче на тај процес?
– Национални савет нема законског основа да директно утиче, јер представља саветодавно тело при Влади Републике Србије. Дакле, дајемо препоруке, али не можемо да доносимо обавезујуће одлуке. Сарађујемо са школским управама и обавештавамо их.
Ко обезбеђујe уџбенике, како су конципирани и ко их осмишљава?
– Уџбенике ђацима обезбеђује Национални савет, по захтеву директора школа у којима се тај изборни предмет изучава. У току је израда новог уџбеника који ће обухватити прва три разреда и који је усклађен са Правилником о наставном плану и програму. Садржај се детаљно осмишљава и сагледава, а базира се на култури и традицији Влаха и учењу читања и писања. У припреми уџбеника учествује стручни тим који чине мр Даниела Пејчић, мр Татјана Дражиловић, др Немања Испировић и Розица Драгојловић.
А. M.
ПРЕВЕДЕНО НА ВЛАШКИ
Vuorba vlaha în škuolje
Pră podatkurj karje are Savjetu Vlahilor în Sîrbije, predmjetu „Vuorba vlaha ku elemjenturlji dî kultură“ în okrugu lu Branićeva sî îvacă în škuoalje în Kućiva, Crnića Mikă, Petroucu la Mlaua šî în Žăgubica. În okrugu lu Buor măj mulc kopij învacă aăsta predmjet, dar în okrugu lu Zejśarj să învacă numa întro škuolă. Škuolarj karje învacă „ Vuorba vlaha ku elemjenturlji dî kultură“ jastă 700. Kînd katăm la anji înurmă, aăsta număr ji tuot mej mare, šî să vijađe lukru lu Savjetu, a šî lu oćitîlj.
Întră aja, să vijađe o njilogikă întră număr dă lumnje karje sa deklarisît ka Vlahi śî număr dî kopij karje învacă „Vuorba vlaha ku elemjenturlji dî kultură“. Aša, în luokurj unđe îs Vlahi în măjmare număr, aăsta predmjet nu să învacă.
Prîntu aja am întrabat pră predsjednjiku lu Savjetu Vlahilor, kum ji precedura sî să învjacă predmjetu „ Vuorba vlaha ku elemjenturlji dî kultură“
– Predmejtu „Vuorba vlaha ku elemjenturlji dî kultură“ să învacă ăn aălja škuolje în Sîrbije¸ unđe šluolarji au vuoje, unđe au vuoje aluor parinc, dar šî unđe jiastă vuoje šî dă parća lu direktuorj lu škuoală. În škuolje în karje să încaljijaźe kă jiastă potrjebă sî să pazaskă vuorba vlaha šî kultura vlahilor „Vuorba vlaha ku elemjeturlji dî kultură“ să învacă. La kîpatînju lu tuot anu škuolji sî lukră o ankjetă dî parinc šî škuolarj, numa, njisăm svjeduoś, a avijem šî tarj dokazurj, kă kîćevrunji dirjektorj lu škualje nu încăljeg trjaba sî să đija lu kopij pućiarje sî pastrijadză aluor vuorbă šî kultură, kă ankjeturilji nu fak kum trîabje šî tramăt podatkurj karje nus dî istînă lu kormanluku lu škualje. Nu puaće să fije întro škuală în karje mijerg kopiji dîn saćilji vlahilor, tuoc sî învijcă vuorba vlahilor, dar în ajlalće, jar aša dîn saćilji vlahilor, niś unu narje interjes.
Dar puaće Savjetu să aźuće aăsta procjes?
– Savjetu Vlahilor nu puaće pră zakuon njimik sî înskimbe, kă jial are funkcîje să savjetuje în Vladă lu Republikă Sîrbije. Nuoj numa pućem sî vuorbim dî binje, ama nu pućem sî katăm śe muară sî să lukre. Avijem sulukrarje ku kormanluku lu škualje šî lje dăm informacîj.
Karje obezbeđiašće kărcîlji, kum je aluor koncepcîje šî kare lje lukră?
–Kărcîlji lu škuolarj lji obezbeđiašće Savjetu Vlahilor, pră kătatu lu dirjektorj în škualje unđe sî învaca aăsta predmjet. Je apukat lukru sî să fakă nuoj kărc dî aljedîntînj tri razurj karje îs întro vuorbă ku Pravilniku dî plan šî pruogram dî învacamînt. Tuot śe je în asta karće sî radzîmă pră kultură šî tradicîje Vlahilor šî învacatu lu śećit šî skris. În sprimitu lu asta karće lukre un tjim dîn strukă în karje îs mr Daniela Pejčić, mr Tatjana Dražilović, dr Nemanja Ispirović šî Rozica Dragojlović.
-
Двојезичaн пројекат, на власшком и српском, са темом „(Контра)ефекти јачања влашког етницитета“, суфинансира Министарство културе и информисања РС / Projektu pră duoa ljimbj, vlasîašće šî sîrbijašće, ku tjemă „(Kuontra)efekturlji lu întarimja etnicitjetu vlahilor“ sufinansirjeašće Ministarstva dă kultură šî informisît RS.
- Садржаји изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства / Stavurlji în aǎsta projekt dî medije nus întuotdîuna šî stavurlji lu organu karje a finansirjit projektu.