Почетком маја започета је рестаурација иконостаса у старокостолачкој Цркви Св. Георгија, у коме учествује и сликарка Снежана Милошевић. Она указује да на велики значај задужбине бродовласника и бродског капетана Драгутина В. Тодића и његове супруге Лепосаве:

– Слободно се може констатовати да се ова црква сврстава у најлепше верске грађевине Браничевског округа и зато покушавамо да се њој врати стари сјај и сачува за наредне генерације. Велики посао је пред нама, тако да треба доста стрпљења и стручности да би се све спровело и урадило у складу са законским прописима. Први корак јесте био прибављање благослова владике браничевског Игатија. Након тога морао је да се уради пројекат рестаурације, а онда да се добију сагласности и дозволе Регионалног и Републичког завода за заштиту споменика културе јер се врква налази под њиховом заштитом. Пројектом рестаурације руководи др ум. Сандра Јаковљевић Милошевић.

Снежана Милошевић и Сандра Јаковљевић Милошевић

– Ово је позната процедура јер имамо искуство из претходног периода, треба напоменути да је и финансијска средства за овај пројекат обезбедила Градска општина Костолац. Почетком маја су дошли представници Завода за заштиту културе и иконе су скинуте с иконостаса, да би се затим пажљиво приступило њиховом сређивању и обноци као и саме дрвене конструкције која све то носи. Иконе на олтарској прегради и су дело Милутина Михајловића из Београда. У тим тренуцима је цркву ненајављено посетио и црквени хор из Обреновца, који су тада извели неколико композиција из свог репортоара што је пружило још једну посебну свечано-духовну ноту том чину.

Први корак у очувању ове цркве начињен је 2019. године, када је урађена рестаурација вредних икона Уроша Предића, истакла је Снежана Милошевић:

– У овом храму се налазе и три покретне иконе рад Уроша Предића. Конзервацију и рестаурацију ових икона такође је извела Др ум. Сандра Јаковљевић Милошевић у Галерији Матице српске у Новом Саду, уз надзор водећих стручњака за рестаурацију слика Уроша Предића. 

Реч је о иконама светих Ђорђа, Игнатија и Прокопија, се тренутно налазе у Галерији САНУ у Београду, где су изложене у оквиру изложбе Предићевог стваралаштва. Назив изложбе је „Урош Предић. Достојанство свакидашњице“, аутора Снежане Мишић и Игора Борозан, настала је као резултат сарадње Галерије Матице српске и Галерије САНУ на промоцији и представљању националне уметности и културне баштине. Посебно радује чињеница да је ова изложба једна од најпосећених  у Галерији САНУ, јер Предићев рад привлачи велику пажњу посетилаца.

Црква је саграђена 1924. године када је предата свештеној употреби, према пројекту архитекте Пере Поповића по угледу на цркву Лазарицу, задужбину деспота Стефана Лазаревића. 

– Живопис цркве је радио Андреј Биценко, који је Србију је стигао након Октобарске револуције, а од 1924. године је у Београду. Осликао је многе цркве и храмове по Србији и шире, као а Цркву Ружицу на Калемегдану, нагласила је Снежана. 

Витражи, ретка сликарска техника у српским храмовима, чине још једну изузтним ову цекву и у том погледу:

– Витражи ове цркве су настали у Француској. На северном зиду у храму налази се ктиторска композиција брачног пара Тодић са моделом цркве, а у јужном делу припрате саркофаг од белог мермера са телом ктитора и добротвора Драгутина В. Тодића. У порти цркве налази се Вила капетана Тодића из 1923. године и Спомен костурница браниоцима Костолца 1914-1915. године.

И. Миловановић

Share.

Comments are closed.

Skip to content