Шта се у лонцу кува?
Статистички подаци показују да је у 2016. години, у Србији било 3,6 одсто екстремно сиромашних и 7,3 процента сиромашних чија је потрошња по домаћинству испод 11.694 динара, што једва да обезбеђује елементарну исхрану и искључује било какву могућност да се кроз намирнице води рачуна о здрављу.
Чак 25,4 одсто становништа је у ризику од сиромаштва, док се 38,7 одсто њих налази у ризику од сиромаштва и социјалне искључености. Ризик од сиромаштва има готово дупло већу стопу у Србији него што је просек за чланице Европске уније, кажу званични подаци.
Пројекат „СОЦИЈАЛНА МАРГИНА БРАНИЧЕВА“ суфинансира 
Групе које су највише изложене ризицима од сиромаштва су назепослени, самохрани родитељи, особе које живе саме, деца, млади Роми, интерно расељена лица, особе са високим степеном инвалидитета, стари без пензија.
Основна брига коју има екстремно сиромашан слој је глад, како је превазићи и прехранити се. О таквој врсти сиромаштва заједница води рачуна кроз народне кухиње, има их у готово свим већим градовима Србије, али оне не могу да обезбеде довољне количине хране за оне којима је потребна.
НАРОДНА КУХИЊА
Народна кухиња при Црвеном крсту у Пожаревцу има 850 корисника. Више од половине, чак 450 је деце узраста до 18 година. То је специфичност ове средине, јер је велики број вишечланих породица углавном ромске националности.
Оброци из Народне кухиње Црвеног крста деле се свакодневно на пет пунктова у Пожаревцу, Костолцу и Старом Костолцу. Куваним оброцима из Народне кухиње Црвеног крста нису обухваћени корисници из сеоских домаћинстава јер им је финансијски недоступан долазак: њима се једанпут или двапут недељно носе пакети са храном.
-Један од најдрастичнијих видова сиромаштва јесте глад, изјавио је поводом обележавања Међународног дана борбе против сиромаштва Новица Ђорђевић, социјални радник. Црвени крст се против сиромаштва бори на тај начин што организује рад Народне кухиње. Свакодневно се кувају оброци за 850 корисника у Пожаревцу, Костолцу и Старом Костолцу. Хлеб и кувани оброци се деле на пет пунктова у овим насељима и то је оно што ми као хуманитарна организација можемо да урадимо за наше сиромашне суграђане.
Корисници Народне кухиње званично су корисници социјалне помоћи. На Народну кухињу их упућује Центар за социјални рад. Међутим, ову врсту помоћи не користе само они и није то искључиво само њихово право. Новица Ђорђевић објашњава да Црвени крст као хуманитарна организација не може да буде крут у правилима:
-Међу корисницима Народне кухиње има и пензионера са ниским примањима, хендикепираних, болесних, инвалидних особа, али и оних који „не постоје“, који немају никаквих званичних докумената, али ми смо их у договору са Центром за социјални рад прихватили, јер им је помоћ потребна.
Ђорђевић потврђује да постоји притисак на Народну кухињу, односно да потребу за храном на овом подручју исказује и више од 850 корисника:
-Стално се јављају потенцијални корисници, а са друге стране не долазе сви сваког дана, дешавају се и миграције. Неки одлазе ван, али долазе нови. Њима је потребна ова врста помоћи и ми им, колико смо у могућности, излазимо у сусрет и дневно се припрема и дели око 900 оброка.
Рад Народне кухиње у Пожаревцу организован је преко Црвеног крста. Ова врста помоћи у сузбијању најдрастичнијег вида сиромаштва, глади, не би опстала без помоћи локалне заједнице, локалне самоуправе која је партнер Црвеном крсту. На годишњем нивоу Град Пожаревац за рад Народне кухиње Црвеног крста издваја 14 милиона динара.
Сиромашни у повећаном ризику од обољевања
Угрожени део становништва који живи у сиромаштву и ризику од сиромаштва и има лоше услове за живот углавном нема довољно хране или се храни нездравом или хигијенски небезбедним намирницама. У таквим околностима сиромашно становништво се храни једнолично масном и слатком храном попут брашна и шећера при чему у исхрани скоро да нема меса, поврћа и воћа. Због неисправности хране или недовољне количине амино киселина, витамина, минерала и дијетних влакана, овај део становништва је у повећаном ризику од обољевања и умирања.
Дужина трајања живота сиромашних људи се смањује, а због вишеструке оскудице, узрочно-последична повезаност је очигледна, стопа смртности од несрећних случајева се такође повећава. Вероватноћа да ће бебе из породица сиромашнијих друштвених слојева имати премалу тежину на рођењу се такође значајно увећава, каже др Саша Дражиловић.
ЗДРАВЉЕ НА УСТА УЛАЗИ
Четвртина становништва Србије, 25,4 одсто, налази се у ризику од сиромаштва. Основна брига је да се прехрани породица и задовоље елементарне потребе становања и хигијене.
-Нема никакве дилеме да је исхрана чинилац који највише утиче на здравље људи, јер се чин уношења хране константно и свакодневно понавља током целог живота. Слободно се може рећи да је 90 одсто болести више или мање повезано са исхраном, објашњава др Саша Дражиловић, субспецијалиста за дијететику пожаревачког Завода за јавно здравље.
Већина становништва, било да је испод границе сиромаштва, у релативном сиромаштву или у ризику од сиромаштва, није у могућности да са здравственог аспекта води рачуна о количини и о квалитету унетих намирница:
–Неспорно је, каже др Дражиловић да је исхрана становништва у великој мери условљена економском моћи што за последицу има храну са пуно угљених хидрата пореклом из хлеба, пецива и кромпира и са пуно масти из свих могућих извора. Кромпир се најчешће пржи како би се повећала ситост оброка и одложио следећи. Осим сиромаштва, ту су и навике, па нема значајане разлике између села и града – преовлађује једнолична исхрана са веома мало поврћа и воћа.
Чињеница је да храну могу да бирају, и на тај начин брину о свом здрављу, само они који имају. Они који једва састављају крај са крајем срећни су кад могу да утоле глад, о здрављу, квалитетним намирницама, калоријама, витаминима, немају кад да мисле.
-У погледу квалитета, режим исхране мора бити комплетан и разноврстан по свом саставу и да обезбеди организму све неопходне састојке, угљене хидрате, масти, протеине, витамине, минерале, воду, биљна влакна. Избор, начин припреме и количина намирница треба да се ускладе са тежином, годинама, физиолошким стањем и врстом делатности, потврђује здравствени аспект исхране др Саша Дражиловић.
Али… У лонцу се кува оно што се има. Србија и њено становништво су прошли и још увек пролазе кроз кризу, транзицију, незапосленост, стрес, сиромаштво. Појединци и породице остају без посла, без прихода, не могу да се снађу. Са друге стране, држава и њене институције нису препознале правилну исхрану као један од стубова здравља становништва што у крајњем случају резултира скупим здравственим системом. Узрочно последичне везе су очигледне и треба наћи механизам који ће да их уравнотежи.
*Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства