Положај особа са инвалидитетом: ЗАЈЕДНИЦА ЗА СВЕ
Особе са инвалидитетом, којих је у Србији око 800.000, представљају једну од већих маргинализованих група у друштву. Стручњаци који се баве проблемима ових људи, као и сви у њиховој околини, слажу се да су особе са инвалидитетом најслабији и најрањивији део становиштва сваке друштвене заједнице. Сагласни су и у томе да је за побољшање њиховог положаја велика и важна улога државе.
У Србији је, што се тиче законске регулативе на унапређењу положаја особа са инвалидитетом (ОСИ), остварен напредак. Наша држава је једна од 177 земаља у свету које су прихватиле Конвенцију о правима особа са инвалидитетом. Све то, међутим, није допринело да се ова групација људи и стварно осећа равноправном са осталима и довољно укљученом у активности друштвене заједнице. Разлози леже у недовољној практичној подршци друштва, па и породице, уз коју би живот инвалидних особа био много лакши. У неким местима и данас постоје породице које крију да имају укућане са неким обликом инвалидности, чиме ускраћују могућност побољшања њиховог положаја и укључивања у заједницу.
Особе са инвалидитетом свакодневно се сусрећу са мноштвом препрека, предрасуда, са дискриминацијом… Њихов социоекономски положај је тежак, незапослени су и сиромашни, јер се само од инвалиднине не може живети. На проблеме наилазе и у процесу образовања, у комуникацији на свим нивоима, чак и у физичкој доступности сопственог окружења.
На територији Браничевског управног округа, са неким видом физичког или психичког оштећења, живи 18.965 особа. Њихов живот, без помоћи удружења чији су чланови, тешко се може замислити.
ЈЕЗИЧКА МАЊИНА
Међуопштинско удружење глувих и наглувих у Пожаревцу, које покрива седам општина Округа и Град Пожаревац, броји око 850 чланова, међу којима 450 на територији града. Око стотину их је са стопостотним оштећењем слуха, док су остали са делимичним оштећењем. По територијалној распрострањености, ово Удружење спада у ред највећих локалних организација, чланица Савеза глувих и наглувих Србије.
Поред тога што су окарактерисани као особе са инвалидитетом, глуви и наглуви се данас сматрају и језичком мањином. Пре шест година за њихово лакше сналажење у друштву усвојен је Закон о употреби знаковног језика. Секретар Међуопштинског удружења Владан Бошковић подсећа да се од 2010. године у Пожаревцу реализују и услуге преводилачког сервиса за српски знаковни језик. Сервис ради сваког дана, радно време није фиксно, тако да чланови, уколико имају потребе, тумача и преводиоца могу контактирати у сред ноћи.
– Сервис који покрива седам општина и један град, располаже једним тумачем за српски знаковни језик и једним преводиоцем. За сада, они успевају да одговоре потребама чланства, каже Бошковић.
Добри играчи, масери, спортисти…
За особе са неким видом инвалидности обично се каже да оно што су изгубили на једној, дупло су добили на другој страни. Тако они који слабо чују или уопште не чују одлични су играчи, ритам осећају путем подне вибрације. Креативни су и добри у играма пантомиме. Успехе нижу и у спортским активностима. Доказ за то су чланови Спортског удружење глувих „Бамби“.
Иако не могу да виде, слепи масери се веома добро сналазе. Бојковић напомиње да су у свом послу веома вични, али да им мањка помоћ друштва да те њихове способности дођу до изражаја. Чланови Савеза слепих и слабовидих такође су и добри спортисти, успешни су на атлетским такмичењима, у куглању, пикаду, шаху…
Један од главних проблема особа са оштећењем слуха је отежана комуникација. Овим суграђанима чак и неке основне ствари представљају проблем, као што су одласци код лекара или у неку другу институцију на локалу. У већини случајева, мали број њих има базично познавање српског знаковног језика.
– Уколико се основни ниво знања српског знаковног језика не примењује редовно, брзо се заборави. Због тога је развој сервиса приоритетна активност Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и Савеза свих локалних организација, истиче секретар Удружења Бошковић и додаје:
– Модернe комуникацијe значајно су унапредиле могућност реаговања на позиве глувих особа. Нове технологије, смарт телефони, видео позиви, омогућили су особама са оштећењем слуха да у неколико секунди добију све потребне информације. Међутим, фејсбук је и даље њихов главни медиј комуницирања.
ЛЕК ЗА ДУШУ
На подручју Браничевског управног округа делује и Међуопштинска организација савеза слепих и слабовидих особа. Она брине о 420 својих чланова са оштећењем вида.
Према речима председника Божидара Бојковића, организација настоји да својим члановима што више олакша живот школовањем, набавком помагала, рехабилитацијом, запошљавањем, али и организовањем друштвеног, спортског и културног живота.
– Циљ нам је да се што већи број слепих и слабовидих социјализује и рехабилитује. У оквиру Савеза ради мултифункционалан друштвени клуб, нашим члановима су на располагању електронски пикадо, шах, домине, „Не љути се човече“.., каже Бојковић и додаје да је у Србији све чешћи случај стеченог оштећења вида, на шта пре свега утичу шећерна болест и различите врсте повреда.
– Када се човек нађе у таквој позицији, боравак код нас представља лек за душу. Те особе постају дружељубиве, иако не могу да виде, могу да комуницирају, да размењују искуства, у прилици су да се разоноде и забаве, истиче Бојковић.
У процесу образовања и описмењавања слепи и слабовиди имају могућност да користе Брајево писмо, које је дуго у употреби и веома успешно у овој мисији. Захваљујући њему слепи и слабовиди се оспособљавају да читају и пишу. Постоје и друге савремене методе које томе доприносе. Техника је толико узнапредовала да компјутери са анридерима омогућавају слепима да потпуно равноправно са осталима користе рачунар. Велики напредак учињен је и када су у питању мобилни телефони са говорним програмима, које слепи могу да користе и да уз њихову помоћ дођу до потребних информација.
Међународни дан инвалидних лица
Од 1992. године, сваки 3. децембар у свету се обележава као Дан особа са инвалидитетом. Тога дана Генерална скупштина Уједињених нација усвојила је Резолуцију којом су све земље позване да се посвете унапређењу положаја хендикепираних особа и њиховом равноправном учешћу у друштву. Подаци говоре да једна милијарда људи или 15 одсто светске популације има неки облик инвалидности. С обзиром на то инвалидитет директно или индиректно погађа и чланове породица инвалида, ово је заправо проблем са којим се суочава око 2,5 милијарди људи на планети. При том су то углавном породице који живе на граници или испод границе сиромаштва и чешће него друге суочавају се са разним видовима дискриминације и кршења људских права.
Како би се особе са проблемима са видом што брже и лакше образовале и интегрисале у друштву заједницу, у Београду већ деценијама ради Библиотека „Др Милан Будимир“, која располаже са око 80.000 књига намењених деци од предшколског до настаријег узраста. Ту су и уџбеници, лектире, часописи… Библиотека је име добила по др Милану Будимиру, слепом академику, а ради по принципу да члановима широм Србије шаље књиге, а они их, након што их прочитају, враћају уз бесплатну поштарину.
– Мислим да је наша Организација стекла професионалан однос према особама оштећеног вида, да успевамо да им олакшамо и помогнемо да се укључе у нормалне токове друштва, каже Бојковић.
ЗВУЧНИ СЕМАФОРИ
Највећи проблеми слепих и слабовидих су образовање и запошљавање, недостатак звучних семафора, немогућност поседовања паса водича, мали број тактилних стаза, велики број архитектонских баријера и недостатак говорних софтвера за образовање деце и студената.
Бојковић каже да су у Пожаревцу, за несметано кретање слепих и слабовидих неопходни звучни семафори, који су својевремено постојали. У Савезу се надају да ће овај проблем бити решен, јер постоји добра сарадња организација инвалида и локалне самоуправе. Бојковић такође апелује на подизање свести грађана о неопходности веће подршке инвалидним лицима, посебно када се нађу на улици или у трговини. Неразумевање околине мора да уступи место солидарности са онима којима живот није био наклоњен.
М. П.
