Истраживања на локалитету Чока Ракита у општини Жагубица показала су да се овде налази богато лежиште злата. Информацију је потврдила Дубравка Ђедовић, министарка енергетике и рударства у Влади Србије.
Процена је да ће, ако се рудник отвори, око 300 људи добити запослење.
Поред осталог, министарка је навела да су потенцијалне резерве на овом подручју значајне са аспекта количине руде, садржаја злата у њој и да је то значајно не само за ову општину већ и за економију целе Србије.
Претрага је рађена на удаљености од три километра југоисточно од другог истраживачког пројекта злата „Тимок“. Прелиминарни резултати технолошких истраживања показују и да је из руде могуће искористити до 93 одсто концентрата злата.
Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић је, између осталог, о овом налазишту руде злата напоменула да је пројекат у фази истраживања, да је потребно кроз нова истраживања потврдити добре резултате, а након тога израдити елаборат којим ће се извршити верификација ресурса и резерви.
Такође је навела да су досадашњи резултати истраживања охрабрујући у погледу високог садржаја злата и могућности његовог добијања кроз процес флотирања и каснији металуршки процес.
У општини Жагубица се већ реализују слични пројекти попут Чока Ракита. То је „Тимок“ који истражује канадска компанија „Dundee Precious Metals INC.
Канадска компанија „Dundee Precious Metals Inc“ која ради на ископавању налазишта код Жагубице саопштила је да је за 2023. годину планирано још бушења на око 40.000 метара са испуном, екстензијом и циљним разграничењем, са фокусом на даљу евалуацију геометрије лежишта, континуитета нивоа и потенцијала минералних ресурса.
Како је министарка рекла, откриће је значајно и са аспекта потенцијалног повећања ресурса и резерви руде злата у Републици Србији.
Директор Геолошког завода Србије, Предраг Мијатовић наводи да према грубој процени после нових открића, Србија може да рачуна на резерве од 500 тона у руди злата.
Он се у изјави осврнуо и на актуелне еколошке покрете против рударења злата. Сматра да се неосновано противе ископавању злата, јер је безбедно по животну околину када се ради по најсавременијим методама.
Злато се у Србији тренутно експлоатише у оквиру рударског басена Бор, у Мајданпеку, Чукару Пеки и у руднику Леце на југу у коме има доста злата у концентрату.