Уместо очекиваних математичких тема и занимљивости везаних за ову област, сусрет са професором математике у Пожаревачкој гимназији Зораном Глигоријевићем Глигом започео је музицирањем на клавиру. Под његовима прстима настаје неколико пасажа класичне и евергрин музике што нас је збунио, јер саговорника знамо као успешног педагога чији су ученици деценијама својој школи и граду доносили вредна признања са такмичења математичара.
– Још стари Грци су сматрали да је музика састави део математике. Чињеницу да је музика уско повезана са математиком која је по дефиницији наука о правилима, потврђује да је и сама музика скуп строго дефинисаних правила. О тој вези посебно занимљив приступ дао је швајцарски математичар и физичар Леонард Ојлер, објашњава Глигоријевић који је самостално научио да свира клавир у шестој деценији живота користећи елементарно познавање теорије музике.
Зоран је рођен у Пожаревцу 4. јуна 1963. године у породици дипломираног економисте Драгише који је као професор радио у Економској школи ,,Жижа Лазаревић” и мајке Марије, продавачице у трафици. Уз сестру Драгану ушао је у свет музике, похађао музичку школу савлађујући музицирање на хармоници, али су га за разлику о сестре која је данас наставник хармонике у Музичкој школи „Стеван Мокрањац“ интересовања одвела у друге животне и професионалне воде.
– Одрастао сам у хармоничној породици, проводећи детињство играјући се са друштвом у парку испред зграде. Реч је о паркићу преко пута аутобуске станице на углу улица Моше Пијаде и Кнез Милошев венац који нам је пружао обиље могућности за игру и дружење како лети тако и током зимских дана. Оно што посебно памтим је да сам од малена показивао велико интересовање за бројеве и још у првом разреду основне школе чврсто решио да се када одрастем бавим математиком, сећа се Глигоријевић свог раног животног периода.
Глигоријевић је основно образовање стекао у школи ,,Доситеј Обрадовић”, а средње у Школском центру за усмерено образовање „Јован Шербановић”- данашњој Пожаревачкој гимназији. Чврсту решеност насталу у детињству за будуће професионално опредељење успешо је реализовао стичући диплому Математичког факултета Универзитета у Београду где је стекао звање дипломираног математичара за рачунарство и информатику.
– Још као ученик знао сам да ћу се једног дана поново наћи у учионици и тако наставити традицију коју је започео отац који нас је стицајем животних околности прерано напустио. Током 1990. године почињем да радим у Пожаревачкој гимназији када ученицима преносим знање и лекције из математике и информатике, вели наш саговорник.
Након великих промена у земљи почетком века, Зоран Глигоријевић је прихватио дужност директора Пожаревачке гимназије обављајући је од 2001. до 2009. године. Тада је школа постигла неке од највећих успеха у историји, док је у појединим областима рада била авангарда у Србији.
-Као први човек образовне институције дуге традиције, посебно сам се залагао за афирмацију ученика кроз ваннаставне активности и развијање осећаја припадности ђака самој школи. Посебно обележје школе је био рад Јованке Атанацковић, у то време заменика општинског јавног тужиоца, на неговању вештине беседништва. Такмичење у беседништву је годинама био култни догађај у школи и граду, а наши најбољи беседници су на такмичењу које се сваке године одржава на Правном факултету Универзитета у Београду, као студенти факултета, освајали највиша признања. У настави енглеског језика, кроз учешће у пројекту Децентрализација, потпуно је реформисан начин извођења наставе који је давао изузетне резултате, говори Глигоријевић.
УСМЕРЕЊЕ У РАД СА ТАЛЕНТОВАНИМ УЧЕНИЦИМА
У том периоду школски хор ,,Лазарице” који је основао ученик Ђорђе Јанковић, био је најбоље пласирани женски хор из Србије на светској ранг листи. На такмичељу у Венецији, 2009. године, освојио је два златна признања што је један од највећих успеха српског хорског певања на такмичењу тог нивоа. Одбојкашка екипа школе на Светском првенству у одбојци за средње школе 2006. године, освојила је 4. место. Ипак, тадашње Министарство просвете није имало слуха за напоре школе и запослених у циљу подизања квалитета наставе. Не прихватајући став министарства Зоран Глигоријевић је разрешен са места директора школе и од 2010. године поново постаје активан у настави математике, чини се већим еланом.
-Како сам као директор велику пажњу усмеравао у рад са талентованим ученицима, такав начин рада наставио сам и по повратку у наставу. Ученици којима сам предавао освојили су велики број награда на државним такмичењима и велико је задовољство истаћи да сам последње три деценије радио са готово свим најбољим ученицима наше школе. Током наставничке каријере основна водиља ми је концепт целоживотног учења и непрестано радим на унапређењу наставног процеса.
Како истиче Глигоријевић, круна његовог досадашњег рада су резултати овогодишње матуранткиње Јоване Радисављевић. Она је у трећем и четвртом разреду освојила две прве награде на државним такмичењима из математике поставши најуспешнији такмичар овог предмета у историји Пожаревачке гимназије. Притом, остварила је невероватно висок ниво математичког знања.
Уз ангажовање у Гимназији Зоран је годинама био члан управе Одбојкашког клуба „Млади радник”, а у периоду 2008-2009 године његов председник. Интересантно је да током више 30 година активног ангажовања са ђацима, њиховим небројеним успесима, као и рад на унапређењу наставног процеса нашем саговорнику нису донели ни једно друштвено признање.
– Једино признање је поштовање ученика према мени и мом раду. То ми је најдража награда, скромно вели Глигоријевић који елан за наредни радни дан сакупља у кругу породице.
– Уз супругу Мају, професорку физике у Пожаревачкој гимназији, стасала су деца Драгиша, Стефан и Тамара. Драгиша је SEO менаџер, менаџер производа у WYN Global Media и оснивач сајта OneFit.rs. Стефан води тим за аналитику у Nordeusu и тако обојица граде велике професионалне каријере, док је Тамара је спешан студент ФОН-а.
Влада Винкић