2020-04-15T10:58:53+02:00 15. априла, 2020. 10:58 |

Зоран Ранђеловић: Љубав која дуго траје

ПОЖАРЕВЉАНИН ЗОРАН РАНЂЕЛОВИЋ ВЕЋ  ДЕВЕТ ГОДИНА РАДИ У КАТАРУ

Од малих ногу се Зоран Ранђеловић дружи са фудбаском лоптом. Фудбал га је сасвим освојио и сав се посветио игри на зеленом травнатом тепиху. Истовремено, с успехом се школовао и поред тога што су обавезе играча биле свакодневне. Годинама је играо у костолачком Рудару и то у златној генерацији „зелено – црних“. У завршној фази играчке каријере носио је дрес пожаревачких „црвених“ у коме је начинио прве фудбалске кораке. Када је завршио са активним играњем посветио се тренерском позиву. Асистирао је у Младом раднику и завршавао школовање за потребну лиценцу. По добијању сетификата, отиснуо се у иностранство. Тренутно је у Катару.

        -Као и у свим змљама света, пандемија је блокирала нормалан живот и овде у Катару. Нема могућности ни да се ошишаш, а камоли да се бавиш спортом. Раде једино маркети и апотеке. Затворени су паркови и шеталишта. Сва такмичења и тренинзи су обустављени. Ради се индивидуално. Свако код своје куће тренира. Фудбалери добијају одређене кондиционе задатке и вежбе, а ми их контолишемо и бодримо путем интернета и мобилних телефона. Све је под пуном контролом, како би играчи били спремни чим се укине забрана окупљања. , каже Ранђеловић.

       Фудбалска игра је прошле године одвела нашег стручњака и у кинески град Вухан одакле је потекао вирус корона.

       -Био сам у октобру прошле године у Вухану на 7. Светским војним спортским играма са фудбалском репрезентацијом Катара. Игре је отворио кинески председник Си Ђинпинг. Учествовало је преко 9.000 спортиста из  109 земаља света. Трајале су десет дана, а такмичења су била у 27 дисциплина. Катар је у фудбалу догурао до финала у коме нас је победила репрезентација Бахреина. И сребрна медаља је наш велики успех. Видео сам тамо бројне наше спортисте: стрелце Максимовића и Аруновићку, атлетичара Дудаша, рваче, боксере, теквондисте, пливаче, џудисте. Задовољство је било дружити се са њима. 

        Зоран Ранђеловић је у Катару скоро читаву деценију.

       -Скоро пуниих девет година сам тренер у клубу Духаи У-19 и радим са млађим категоријама. Наравно да редовно пратим сва спортска збивања у Пожаревцу. Млади радник се консолидовао и треба да крене напред. Добро је да се Вашариште као спортски објекат све више модернизује. Градски стадион и заслужује да буде репрезентативан, па се и на тај начин поспешује квалитетнији напредак фудбалског клуба. На другој страни у Костолцу, мој такође бивши клуб Рудар има изврсне терене на којима би му позавидели и многи јачи и већи клубови.То је битан предуслов за напредак. „Енергетичаре“ муче финансијски проблеми да би испливали до већег ранга, бар  до Српске лиге.

         Дани короне тешко падају свима. Укидање изолације прижељкују сви, а спортисти, они који су навикли да свакодневно тренирају, да се надмећу, да их не држи место, то посебно тешко доживљавају. 

– Тачно тако. Спортистима ово тешко пада, али подносе изолацију дисциплиновано као што су дисциплиновани и у фудбалској игри. Једва чекам да се отворе аеродроми и да ухватим први авион за Србију. Па, из Београда правац за Пожаревац, да видим целу своју фамилију и загрлим моје најдраже, супругу Снежану, сина  Матеју, кћерку Марту. До тада, свим мојим драгим Пожаревљанима поручујем да дисциплином истрају у овим околностима и да остану код својих кућа док не прође ова пошаст, каже Ранђеловић.

                                                                                                                    Р.Сандић