2018-10-31T19:30:06+00:00 31. октобра 2018, 19:30|

ЖИВОТ НА ДАР: Органи из матичних ћелија

У целом свету постоји велика несташица донорских органа за трансплантацију па су научници  свесни нужности да се на други начин обезбеде органи за пресађивање. Будућност трансплантације сматрају да лежи у органима добијеним из матичних ћелија.

У Шпанији је 2008. године  урађена прва трансплантација душника добијеног од матичних ћелија пацијента. Операција изведена у Барселони, померила је још једну границу у медицини, јер после трансплантације нису потребни лекови, који спречавају да пацијентово тело одбаци ново ткиво или орган. Да би направили нови душник, лекари су узели душник од преминуло гпацијента, хемикалијама и ензимима га очистили од ћелија донатора, остављајући подлогу од влакнастог протеина колагена. То је био костур за узгој ћелија узетих од пацијента коме се трансплантира орган . После четири дана, донаторов душник био је обложен узгојеним ћелијама и спреман за трансплантацију. На тај начин лекари су заварали тело пацијента, које је препознало нови орган као сопствени, чиме је избегнуто његово одбацивање. У Европи, од рака гркљана годишње оболи око 60.000 људи. Стручњаци сматрају да ће бар половина њих бити погодни кандидати за будуће трансплантације органа од узгојеног ткива.

Јапански научници успели су да 2013. године први пут створе потпуно функционалну људску јетру од матичних ћелија. Јетра није пресађена  човеку, јер је потребно урадити још истраживања, али су делови  трансплантирани мишевима, те  је утврђено је да ови зачеци сазревају и да су се људски крвни судови повезали са крвним судовима домаћина (миша). Те рудиментиране јетре почеле су да обављају многе функције које уобичајено обавља људска јетра.

Велики значај јапанског истраживања могао да буде и у томе да се ћелије јетре добијене у лабораторији и пресађене мишевима користе за развој и побољшање лекова.

Пацијентима су у међувремену  усађени душник, артерије и нос саграђене од матичних ћелија.

Артерија за 20 минута

Да би направили органе, потребна је подлога која је направљена  користећи нанотехнологију. На подлогу се засеју матичне ћелије, јер је потребно нешто да би се те ћелије повезале. Тако се развија материјал који служи као  костур на коју се надограђују ткива органа. Израда шупљег органа, димензија до једног метра, као што је артерија, траје 20 минута. Засејавање матичним ћелијама траје две недеље. Након тога симулирају се услови организма, што траје неколико недеља до месец дана и онда се тек ради трансплантација.

Научници са Универзитета Колумбија успели су  почетком ове године да у лабораторији од матичних ћелија направе срчани мишић који се понаша исто као срчани мишић одраслих особа.

Тим истраживача предводила је Српкиња др Гордана Вуњак Новаковић.  Иако ово није први пут да су научници направили срчани мишић од матичних ћелија, ниједан досадашњи није опонашао рад срчаних мишића одрасле особе. Срчани мишић је могуће користити и као својеврсни ханзапласт којим би било могуће заменити оштећено ткиво. Научници су, објашњено је у студији, користили веома младе матичне ћелије, а онда стимулисали њихов развој и раст електричним импулсима. За само четири недеље, матичне ћелије су добиле облик одраслих срчаних ћелија, а онда и почеле да функционишу као оне