2018-08-11T13:56:17+00:00 15. јула 2018, 19:44|

У Србији хиљаду људи чека јетру, бубрег или срце

 

Младен Тодић са породицом

У нашој земљи, као ни у свету, нема довољно  органа за трансплантацију, а потребе за органима за пресађивање свакодневно расту. Не постоји баланс између потребних органа и органа који су на располагању.

Проблем донирања органа присутан је у свим, па и најразвијенијим земљама. У Европи данас на орган чека више од 50 хиљада људи, а у САД-у више од 76 хиљада становника.  Око 25-35% болесника  који у Западној Европи чекају на пресађивање органа неће дочекати ту прилику. Око 500 људи годишње умре чекајући јетру, а исто толико и срце. У Србији има око 5 хиљада бубрежних болесника , од чега је око 3.850 на хемодијализи и 450 на перитонеумској дијализи. Ове бројке се сваке године увећавају за скоро 500 болесника.

Младен Тодић, Пожаревљанин коме је трансплантирана јетра и председник Удружења „Заједно за нови живот“ каже да је прошла, 2017. година,  била  рекордна година по броју добијених сагласности и извршених трансплантација од када је поново уведен програм трансплантације органа у Клиничком центру Србије.

– Укупно је  добијено 40 сагласности, а извршене су 92 трансплантације. У односу на претходне године ради се  о дупло више сагласности. Протеклој години може се приближити једино  2013, када  је обновљен програм трансплантације органа у Ургентном центру Клиничког центра Србије, на иницијативу министра здравља др Златибора Лончара. 2013. године добијено је тридесетак сагласности. У 2018. години било је 15 донора, а урађено је 40 трансплантација. Прасађена су 24 бубрега, 10 јетри и 6 срца. У ноћи између 10. и 11. јула, добијена је сагласност за још једног донора, напомиње Тодић.

 У Србији се ради пресађивање бубрега, јетре, срца и рожњаче, а трансплантације се раде у Клиничком центру Војводине, Клиничком центру Србије  и на ВМА.  По броју извршених трансплантација предњачи Клинички центар Србије, а листа чекања је јединствена.

– На листи хиљаду пацијената чека јетру, бубрег или срце. Највише је оних који чекају бубреге. Листа се ажурира на дневном нивоу. Пацијенти који се стављају на листу чекања органа за трансплантацију обрађују се свакодневно, а највећи проблем је то што, најчешће у унутрашњости Србије, лекари не препознају пацијента који је спреман  за листу чекања за трансплантацију. Индивидуално је колико времена неко проведе  на листи. Постоје пацијенти који орган чекају по неколико година, док постоје и примери када је трансплантација извршена истог дана по отпуштању из болнице након припрема за трансплантацију.

 

Реализацију пројекта „Живот на дар“ суфинансира Министартство културе и информисања РС

 

Правила нема јер се при позивању примаоца органа осим фактора подударности  сагледава и његово здравствено стање, односно колико је „хитан“. Обично се истовремено позива неколико потенцијална прималаца, а на основу њиховог тренутног стања, као и подударања са донором лекарски конзилијум на основу разних параметара, типизације ткива и других анализа одлучује у року од пар сати ко ће добити орган.

Србији је потребно више од 2 милиона донора, а тренутно је око 160 хиљада потписника донорских картица, што је 4,2 донора на милион становника. Иначе, на територији Браничевског округа који је други по величини у Србији и  броји 200 хиљада становника потписника донорских картица тек око 400. Стручњаци  за трансплантацију кажу да у Србији годишње требало да се ради 400 до 500 трансплантација бубрега, 100 до 150 јетре и 20 до 30 срца. Око 10 до 15 посто болесника  има срећу да неко од његових сродника одговара и да се може урадити трансплантација. Сви остали осуђени су да чекају.

                                                                                                                        Т.Р.С.

Захваљујемо се Младену Тодићу, Удружењу „Заједно за нови живот“ и Управи за биомедицину Министарства здравља на добијеним подацима.

Одговорност за изнете ставове сноси НИПД „Реч народа“ АД Пожаревац и аутор текста.