Светски дан борбе против шећерне болести 14. новембар обележава се у свету и код нас са циљем да се скрене пажња јавности на сложеност проблема, здравствених и социјалних последица које изазива шећерна болест како за појединца, тако и за породицу и друштво у целини. Посебно је акценат на могућностима примарне превенције ове болести.
Завод за јавно здравље Пожаревац, у сарадњи са Службом поливалентне патронаже Дома здравља Пожаревац и Црвеним крстом Пожаревац, организовао је “Акцију за здравље”, у оквиру које су обављени превентивни прегледи за запослене у ЗЗЈЗ Пожаревац.
Жене чешће обољевају
Иначе, на основу резултата анализе здравственог стања становништва Браничевског округа у 2017. години, од шећерне болести оболело је укупно 566 лица (према броју пријава из здравствених установа), од тога 242 мушког и 324 женског пола. Посматрајући број оболелих од шећерне болести према полу, уочава се да у већини општина Браничевског округа (осим Голупца и Mалог Црнића), жене чешће оболевају од поменуте болести.
Шећерна болест је најучесталија болест жлезда са унутрашњим лучењем (ендокрина болест) коју карактерише повишен ниво шећера у крви. То је комплексно обољење које настаје услед престанка или недовољног лучења инсулина, хормона који се ствара у гуштерачи (панкреасу). То нарушава метаболизам беланчевина, угљених хидрата, масти, и праћено је стално повишеним вредностима шећера (глукозе) у крви.
Без обзира што је болест одавно позната, може се назвати обољењем савременог доба, будући да је најчешће проузрокована модерним начином живота, од којих су најчешћи: недовољна физичка активност, неправилна исхрана, гојазност и изложеност стресу.
Постоје два основна типа дијабетеса: тип 1 и тип 2.
Најважнији знаци (симптоми) шећерне болести су: претерана жеђ, често мокрење – посебно ноћу, глад, умор / исцрпљеност, замагљен вид, губитак у телесној тежини, свраб по кожи, честе гљивичне инфекције (вагиналне), трњење / пецкање/ у рукама, ногама, ране које тешко зарастају.
За добру контролу шећерне болести неопходно је да: поштујете савете лекара – храните се здраво, будите физички активни, оставите пушење, редовно се контролишете код изабраног лекара, придржавајте се препоручене терапије.
На наследни фактор као и фактор ризика се не може утицати, али оно што се може учинити да би се спречио настанак шећерне болести јесте промена начина живота и исхране, па стога здраве навике треба неговати од малих ногу.