У оквиру пројекта „ЕУ за здравствени систем Србије”, у готово сто општина у Републици Србији, реализује се програм „Подршка у изради Планова спремности и одговора на специфичне јавноздравствене претње“.
Спроводи се захваљујући Министарству здравља Републике Србије, Светској здравственој организацији и програму Уједињених нација за развој.
Циљ је јачање капацитета и ресурса јединица локалне самоуправе и здравствених установа на нивоу општина, за брзо и ефикасно деловање у кризним и ванредним ситуацијама.
Под менторством Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“, у сарадњи са локалним самоупрaвама и Сталном конференцијом градова и општина, у изради Планова учествују 24 института и завода за јавно здравље, поред осталог и Завод за јавно здравље Пожаревац.
КАКО ОДГОВОРИТИ НА ЈАВНОЗДРАВСТВЕНЕ ПРЕТЊЕ?
Израда Планова представља значајан корак ка унапређењу здравствене безбедности грађана и изградњи систематског управљања ризицима по здравље у локалним срединама.
Климатске промене, екстремни временски услови који утичу на присуство заразних болести, затим геолошке и хидрометеоролошке појаве, карактеристичне за различите делове наше земље, само су неки од изазова који додатно повећавају потребу за Плановима спремности и одговора на јавноздравствене претње.
Израда Планова спремности и одговора на јавноздравствене претње представља важан корак ка унапређењу здравља грађана, заштити живота и остварењу принципа „здравље за све”.
За планирање, припрему и одговор на јавноздравствене претње неопходан предуслов су анализа и профилисање ризика. Из тог разлога, изради Планова спремности и одговора претходила је процена јавноздравствених ризика, употребом стратешког алата СЗО – STAR (Startegic Tools for Assessing Risks) у 144 јединице локалне самоуправе и 17 градских општина Града Београда.
АНАЛИЗА РИЗИКА
У области јавног здравља, проценом је утврђено 48 врста доминантних ризика у различитим окрузима у Србији. Анализа ризика за које се Планови израђују, базирала се на критеријумима као што су: последице по здравље, сезоналност, учесталост, рањивост популације и присуство вулнерабилних категорија становништва на угроженом подручју, озбиљност последица и капацитети за правовремени одговор.
Планови спремности и одговора на јавноздравствене претње у кризним и ванредним ситуацијама предвиђају сталну координацију и сарадњу мреже института, завода за јавно здравље и јединица локалне самоуправе, као и афирмацију улоге локалних савета за здравље у систему одговора. У циљу тестирања функционалности Планова, након њихове финализације, уследиће провера кроз симулационе вежбе.
Према Закону о јавном здрављу, локалне самоуправе у Србији имају законску обавезу да развијају програме јавног здравља и акционе планове, а Планови спремности и одговора на јавноздравствене претње биће њихов саставни део, усклађен са постојећим Плановима заштите и спасавања на локалном нивоу.