Док се трака на линији мотаних тестенина неумољиво окреће, веште и спретне руке Емилије Ивић, у Фабрици тестенина у Малом Црнићу, вредно и брзо пакују тестенину.
– После неколико месеци од оснивања запослила сам се у фабрици. Ненавикнута на овај посао, осећала сам се неспретном и помало се плашила да ли ћу успети. Бојазни није било места, јер убрзо, захваљујући доброј организованости, а пре свега, другарству и солидарности мојих колегиница, лако сам ушла у посао, добила и интерну квалификацију. У међувремену, стекла сам искуство и сада радим без напора, рутински.
Ради се осам сати, а норма је 110 кутија од по 12 килограма готовог производа. У зависности од обима посла, буде и 150 па и 160 кутија. Ради се и ноћу, али како Емилија каже, то нимало није тешко, јер је атмосфера на раду ведра, влада расположење и другарство и тада ноћно бдење није ни дуго ни досадно.
Интересантно је да је ова жена, поред одређене тежине посла у организацији и свакодневних обавеза у кући, и добар спортиста. У слободном времену је научила пикадо и на општинском такмичењу у оквиру Радничких спортских игара, њена екипа је заузела прво место. Сада вежба за регионално такмичење које ће се одржати у суботу 19. маја, а домаћин је њена основна организација. Жели да понови победу.
За Емилију њени претпостављени кажу да је добар и вредан радник у чијем речнику нема места за нећу и не могу, а њени другови је воле и кажу да је одличан спортиста.