Стручњаци Завода за заштиту споменика културе Смедерево у Нересници обављају архитектонска снимања и анализе ради припреме пројекта комплетне реконструкције Виле краља Александра Првог Карађорђевића.
Реч је о летњиковцу који носи велики туристички потенцијал, али је деценијама уназад био запуштен. У том смислу, текуће активности представљају велики искорак у правцу обнове овог историјског комплекса, који спаја причу о српској краљевској динамици и „златној грозници“ на Пеку.
Комплекс летњиковца у Нересници подигнут је тридесетих година прошлог века. Према наводим, зидао га је лично краљ Александар Први Карађорђевић, који је био већински власник акционарског друштва „Нересница – Глоговица“ за експлоатацију злата.
Прекретница
Директор Туристичке организације Кучево Урош Тричковић указује на важност овог подухвата за будућност локалног туризма и додаје:
– Пројекат обнове краљевог летњиковца представља прекретницу за нашу општину. Овај објекат је од изузетног значаја за туристичку понуду општине Кучево и Источне Србије. Реконструкцијом виле и њеног парка, не само да чувамо вредно културно -историјско наслеђе, већ добијамо нову, ексклузивну туристичку тачку која ће у Нересницу и Кучево привући велики број домаћих и страних посетилаца, љубитеља историје и краљевске традиције.
Архитектура саме виле прати стил традиционалне српске народне архитектуре са карактеристикама модне грађанске куће.
Ипак, судбина је хтела да краљ никада лично не дочека да у њој заноћи, будући да је убијен у Марсејском атентату непосредно пре завршетка свих радова.
Повод за изградњу овог раскошног имања био је управо економски процват заснован на реци Пек.
Краљевски пројекат доживео је врхунац 12. октобра 1934. године, само три дана након краљеве погибије – када је у Нересници свечано пуштен у рад џиновски багер за испирање злата.
Тај моћни пловни багер, купљен у Енглеској, био је у то време други по величини на свету, већи је постојао само у Индији.
Из корита реке Пек, ова машина вадила је између 25 и 32 килограма чистог злата месечно.
Радио је више од две деценије. До средине 1955. године, када је угашен и демонтиран, процењује се да је помоћу њега извађено више од 7 тона чистог злата.
Р. Н.