Стајско ђубриво се уноси у земљиште увек пре основне обраде и сетве. Изузетак су природни травњаци (ливаде и пашњаци). За озиме културе најчешће се уноси у јесен, при дубоком орању. За пролетње културе може се уносити у јесен или у пролеће.
Ђубрење стајњаком треба организовати тако да извожење, растурање и заоравање буду синхронизовани. Стајњак одмах по растурању треба заорати на одговарајућу дубину, јер, уколико се стајњак касније заорава, настају велики губици. Вредност одмах заораног стајњака, после растурања је 100 одсто. Вредност стајњака заораног 6 сати после растурања је 80 одсто. Вредност стајњака заораног 24 сати после растурања је 70 процената.
Вредност стајњака заораног 4 дана после растурања је 50 одсто. Количина стајњака која ће се применити на обрадивим површинама зависи од количине расположивог стајњака на газдинству, од особине земљишта и климе, од квалитета стајњака и захтева усева. Пошто на газдинству по правилу нема довољно, у новије време се предлажу мање дозе 8 – 10 t/hа. Тиме се оживљава активност земљишних организама, што позитивно делује на плодност земљишта.
На земљиштима сиромашним у хумусу и хранивима и где дуго времена није ђубрено органским ђубривима, затим на глиновитим и песковитим земљиштима, требало би ђубрити обилније, јер стајњак поправља физичке, хемијске и биолошке особине земљишта.
У аридним и семиаридним условима и лакшим земљиштима ђубрење стајњаком има посебан значај, јер повећава снагу држања воде. Тиме се у земљишту повећава садржај приступачне воде за биљке и усеви боље одолевају суши.
Квалитет стајњака зависи од начина спремања и неге. Од квлаитетнијег стајњака који садржи више минералних материја дају се мање дозе, тако се са истом количином стајњака могу ђубрити веће површине.
Данијела Илић, мастер инж. пољопривреде у ПССС Пожаревац