У циљу популаризације и унапређења кадаверичне трансплантације, пре десетак година у Србији је, на Војномедицинској академији, започет програм завештања органа и издавања донорских картица. Овде је реч о добровољном, непрофитном, писменом пристанку пословно способне и урачунљиве особе да се у случају мождане смрти њени органи могу узети ради пресађивања другој особи у сврху лечења. У Србији се до сада више од 150.000 људи одлучило да у случају мождане смрти донира органе у сврху лечења других људи.
Од 2009. године до данас, донорску картицу у Црвеном крсту Пожаревац потписало је 470 грађана. ЦК ће интензивно наставити да реализује Националну кампању “Продужи живот”, коју је иначе пре осам година покренуло Министарство здравља Републике Србије.
Костолчанин Дарко Радосављевић, вишеструки добровољни давалац крви, који је до сада више од 80 пута давао крв и крвну плазму, први је донор костне сржи са територије Браничевског управног округа. Донорску картицу потписао је пре девет година, тачније 2009. Дарко је од 2006. године и донор органа. Обе картице потписао је у Београду, на Војномедицинској академији.
На наше питање, због чега се одлучио на овај корак, Дарко Радосављевић одговара:
-Боље се осећам и испуњенији сам када знам да сам некоме спасао живот. Зато сам и постао добровољни давалац крви и крвне плазме. Исти случај је и са донорским картицама. Сам сам донео одлуку да постанем донор органа. Све ово за мене представља један узвишен чин, и када погледам уназад, поново бих исто поступио.Осећам да сам урадимо праву ствар, не бих ништа мењао, објашњава Радосављевић.
Наш саговорник је у његовој породици једини потписник донорских картица. Зато је већина чланова његове ближе фамилије, годинама уназад прикључена армији добровољних давалац крви. И увек до сада, одазивали су се акцијама и помагали када је то било потребно.
Реализацију пројекта “Живот на дар” суфинансира Министартство културе и информисања РС
Народна скупштина Србије недавно је усвојила нови Закон о трансплантацији органа. Мишљења међу људима су подељена, неки подржавају овај документ, неки су његови строги противници. По новом Закону донор ће бити онај ко се томе није успротивио током живота, односно, ако се томе није изричито успротивио неко од чланова породице. Уколико неко не жели да буде донор, то треба да пријави усмено или писмено Управи за биомедицину, која је надлежна за спровођење закона. Закон је сваком пунолетном грађанину Србије дао могућност да забрани даривање својих ткива у писменом или усменом облику, као и могућност члановима породице да то учине у тренутку смрти свог ближњег, уколико се умрло лице није за живота изјаснило у вези са тим.
-На изради Закона о трансплантацији и Закона о трансфузији чини ми се да су радили људи који не излазе на терен, већ седе по канцеларијама. Примера ради, сваког лета Црвени крст апелује на старе и потенцијалне добровољне даваоце крви да узму учешћа у акцијама због високих температура и годишњих одмора, јер су тада резерве драгоцене течности на минимуму. Последњих месеци сведоци смо да се акције добровољног давања крви реализују само понедељком, што свакако није добро. Сматрам да се на овај начин даваоци одвраћају од намере да помогну здравствено угроженом пацијенту, а да су условљени да крв могу дати искључиво понедељком, наглашава Радосављевић и додаје:
-Као потписник донорске картице, овај закон ми није стран, али је зато наопако представљен и чини ми се донет на пречац. Целокупан поступак требао је да се одвија на другачији начин. Пре усвајања, грађанима је прво било потребно представити поменути Закон, а затим сповести и реализовати јаку кампању међу становништвом, све како би се овај документ што више приближио грађанству. То би био пун погодак и не би изазивао толики револт код и тако сујеверног народа, који се противи донорству органа због евентуалних злоупотреба, у које, искрен да будем, не желим да верујем и да размишљам у том правцу, рекао је на крају разговора за портал „Реч народа“ Дарко Радосављевић.
М. П.
Одговорност за изнете ставове сноси НИПД „Реч народа“ АД Пожаревац и аутор текста.