Након сложене операције трансплантације органа трансплантираном пацијенту потребна је интензивна нега. Пацијенти са пресађеним органом доживотно морају узимати имуносупресивну терапију. Да подсетимо, реч је о лековима који спречавају одбацивање пресађеног органа. Дисфункција или акутно одбацивање пресађеног органа обично се дешавају првих дана по операцији или у току прве седмице након трансплантације. Врло је важно то препознати на време како би се појачала терапија имуносупресивима. Људи са пресађеним органом могу имати комликације због имуносупресивне терапије након њеног вишегодишњег узимања, мада савремена фармација има помака и по овом питању.
Када је, на пример, реч о јетри, као органу који има велику моћ регенерације, након месец дана по изласку из постоперативне фазе, њена функција се устаљује. Данас је живот пацијената са пресађеном јетром све дужи. Срце и плућа се имунолошки најлакше одбацују. Ипак, захваљујући терапији више од 65 % пацијената нема никаквих проблема са фукционисањем новог органа 15 и више година. Има пацијената у позним годинама који са трансплантираним срцем живе већ тридесет година.
Када је о бубрегу реч интересантно је да пресађен бубрег живог донора има преживљавање за око 20 % дуже у односу на орган кадаверичног даваоца. Бубрег је најчешће трансплантирани орган, али све су бољи резултати добијени трансплантацијом срца, јетре и плућа .
Данас, када се трансплантација ради у хиљадама центара у свету, постоји потребна за више органа. Несташица је кадаверичних органа у односу на број пацијената који чекају пресађивање. Животињски и вештачки органи могу да послуже за трансплантацију. У последњих неколико година све је више информација о великим изгледима за лечење матичним ћелијама. Од раније је познато да су свињски органи најпогоднији за хуману трансплантацију, јер су скоро једнаке величине као и људски, а функција им је слична. И поред тога што људско тело често одбацује страна тела, научници сматрају да у случају трансплантације свињских органа не би требало да постоји проблем одбацивања. Велики помак начињен је прошле, 2017. Године, када је међународни тим научника створио генетски модификоване свиње, чиме је решен велики проблем потенцијалних опасности због преношења разних вируса са животиња на људе, као и евентуалног одбацивања органа. Научници су успели да одстране геном опасних вируса из генома свиње. Иначе, делови животињских ткива се већ користе у клиничкој пракси, када је на пример реч о залисцима, који супореклом од говеђег или свињског материјала.
У протеклих неколико година изведене су и трансплантације органа добијених из матичних ћелија о чему ће бити речи у наставку пројекта „Живот на дар“.