“Еуротрансплант” је организација која постоји 50 година, обухвата око 130 милиона становника у осам земаља: Белгија, Немачка, Хрватска, Луксембург, Холандија, Мађарска, Аустрија и Словенија. Чланство у “Еуротранспланту” повећава могућност пацијената у овим земљама да што пре добију орган, а органи се распоређују у земље чланице по приоритету и хитности. За све земље постоји јединствена листа чекања .
Примена нових законских прописа требало би да повећа шансе за чланство Србије у “Еуротранспланту”. Уколико би Србија постала чланица “Еуротранспланта”, њени грађани би онда били равноправни са осталим чланицама и имали би веће шансе да пре дођу до новог органа.
“Еуротрансплант” пружа услуге центрима за трансплантацију, лабораторијама и донорским болницама у осам држава. У Министарству здравља истичу да је пуноправно чланство у “Еуротранспланту” изузетно значајно за пацијенте којима је хитно потребна трансплантација органа, јер се тада први орган који се појави у било којој земљи чланици шаље том пацијенту, уколико има подударности.
Хрватска је према броју донираних органа и броју трансплантација на првом месту у “Еуротранспланту”. Хрватска је то успела захваљујући високо развијеној свести грађана о донирању органа али и Закону који је сличан српском јер садржи “претпостављену сагласност“, али и различит у томе што породица не даје последњу реч о донирању, већ се само обавештава о њему, мада се, иначе, породице у малом броју противе трансплантацији. У Хрватској је високо развијена свест о донирању и захваљујући сталним кампањама на ову тему.
Србија је 2017. године на пробни период од годину дана примљена у “Еуротрансплант”, а и даље је највећи проблем недовољан број донора, што би нови Закон који је усвојен ове године требало да промени.