Докторка Весна Лакић, спец. гинекологије и акушерства и координаторка пројекта „Школа родитељства“ пожаревачког Дома здравља, указује на значај тестирања трудница на урођене хромозомске аномалије, с циљем њиховог откривања уколико постоје, што је између осталог препорука и Водича добре праксе, међународних гинеколошких удружења и у складу са модерним гинеколошким стручним стандардима.
ШТА СУ ХРОМОЗОМОПАТИЈЕ?
Како објашњава др Лакић, у нормалној трудноћи, са здравим развојем плода, у свакој телесној ћелији има 46 хромозома (23 пара). Ако услед грешке у деоби при одвајању хромозома дође до појаве вишка – 47 хромозома, тада говоримо тризомији одређеног пара хромозома-синдроми (Sy. Down – 21; Sy. Edvards-18; Sy. Patau – 13). Ако има вишка или мањка пoлних хромозома, тада говоримо о анеуплоидијама (синдроми: Tarner – XO; Klinefelter -XXY; Džejkobs – XYY; trizomija X-XXX). Недостатак дела хромозома су микроделеције које су ређе, наводи докторка, и наставља:
– „Trisomija 21 – Down sindrom“ је најчешћи, 1 на 700 порођаја. Ризик за појаву постоји код свих трудница, а чешће се јавља након 35 година живота. Карактеристике су сметње у менталном развоју, типичне карактерне црте лица, половина развија болести срца, плућа, имунолошке сметње, хормонске и ензимске поремећаје.
– „Trisomija 18 – Edwards sindrom“ јавља се 1 на 5.000 порођаја. У самој трудноћи долази до застоја у расту плода, често до спонтаног побачаја. Новорођенчад имају тешке срчане аномалије.
– „Trisomija 13 – Patau sindrom“, јавља 1 на 16.000 порођаја. Плод има срчане аномалије које узрокују застој у расту у току саме трудноће и често до спонтаног побачаја. Како су у питању тешке аномалије, новорођенчад углавном умире у првој години живота.
Препорука струке је да се са Школом родитељства почне у првом триместру трудноће. Она је бесплатна и намењена трудницама које живе на територији Града Пожаревца, без обзира на то где контролишу трудноћу.
Школа родитељства налази се у оквиру Службе за здравствену заштиту жена Дома здравља Пожаревац, под координацијом др Весне Лакић, специјалисте гинекологије и акушерства. Распоред активности и контакт телефони доступни су на сајту Дома здравља www.dzpozarevac.rs, а препоруке стручњака можете пратите и путем новина и портала „Реч народа“.
КАКО ИХ ОТКРИВАМО?
Хромозомске неправилности откривају се комбинацијом скрининг (screening) и дијагностичких тестова.
– Скрининг првог триместра је рани комбиновани тест, при чему се мери ниво хормона у крви мајке и вратни – нухални набор плода у периду од 11 до 14 недеља трудноће. Ако је добијени ризик висок, препоручује се дијагностичко тестирање (амниоцентеза или биопсија хорионских чупица), које ће поуздано (100 посто) потврдити или искључити присуство хромозомске аномалије. Ако је добијени ризик висок само 3 до 5 посто, трудноћа сигурно има хромозомску аномалију плода, каже др Лакић.
НЕИНВАЗИВНИ ТЕСТОВИ
Како инвазивне дијагностичке методе, у један посто случајева носе ризик од спонтаног побачаја, пронађени су тестови из крви мајке којима се анализира присуство хромозомских аномалија плода.
Пренатални неинвазивни NIFTY тест се користи после 10 недеља трудноће, када се савременим технолошким поступком издваја из крви мајке бебин генетски материјал за анализу. Алтернатива је биопсији хоринских чупица, која открива тризомије, анеуплодије, микроделеције хромозома, као и пол детета.
БЛИЗАНАЧКЕ ТРУДНОЋЕ – ВИШЕСТРУКЕ
ишеструка трудноћа је ређа, али код стимулисаних овулација (код лечења стерилитета), јавља се у већем проценту. Може бити једнојајна или вишејајна, у зависности од тога колико је јајних ћелија оплођено.
Како објашњава др Лакић, ток овакве трудноће се не разликује много од обичне. Оптерећење је веће, материца се шири до максимума, чешће се јављају гравидитетне токсикозе као што су повишен притисак, отоци, проширене вене. Оваква трудноћа изискује посебну бригу и негу, а порођај треба пажљиво пратити и водити. У случају компликовања, завршава се царским резом.
ПРЕДНОСТИ ДОЈЕЊА
Посебан акценат у одгоју новорођенчета је на предностима дојења.
– Састав мајчиног млека је оптималан у састојцима који су битни за нормалан раст и развој детета, дакле: садржај шећера, лако сварљиве белачевине, масти, ензими и витамини, незасићене масне киселине неопходне за оштрину вида и развој мозга, истиче др Лакић, и додаје:
– Дојење је важно јер омогућава емоционалну повезаност мајке и детета и значајна је за психички развој личности. Мајка је не само извор хране за дете, већ му пружа осећај задовољства због ситости, извор је топлоте, сигурности, нежности и љубави. Дојење штити од инфекције, путем млека преносе се антитела мајке на плод и појачава његов имуни одговор. Доказнао је многим студијама да дојење смањујње могућност настанка алергија на храну. Мајка која доји, брже се опоравља након порођаја, боља је инволуција материце, а мањи је и ризик настанка постпорођајне депресије.
Подршка за остварење овог пројекта обезбеђена је кроз грантове за пројекте у оквиру Другог пројекта развоја здравства Србије и Додатног финансирања за Други пројекат развоја здравства Србије преко Владе Републике Србије из средстава зајма Светске банке.
Мишљења која су овде изнета одражавају ставове аутора и не представљају обавезно и ставове Другог пројекта развоја здравства Србије и Додатног финансирања за Други пројекат развоја здравства Србије, Владе Републике Србије или Светске банке.
А. М.