Јелена Милић је матуранткиња друштвено – језичког смера Пожаревачке гимназије. Важно јој је да се људи у њеном друштву осећају сигурно и пријатно. Ненаметљива је и у комуникацији и сарадњи са другима.
Воли да пише и своју вештину редовно усавршава. Сматра да је једна од ретких која есеј може да напише без помоћи вештачке интелигенције.
Највише од свега занима је политика, па су самим тим и њени најдражи предмети у школи они који најближе одговарају на питања која је занимају, а то су социологија, филозофија и историја.
Ђацима би у школи дала више слободе говора и потрудила би се да смањи напете ситуације и ублажи анксиозност.
Верује да свако треба да се изјасни без страха од „моралне контроверзе“. Наравно, има своје границе и сматра да та слобода не треба да укључује повређивање других у било ком аспекту. Занимају је теме попут патријархата, религије, политичке неједнакости, абортуса и волела би да се у школи о томе више дискутује и анализира на вишем, дубљем нивоу.
Током гимназијских дана, Јелена је била чланица хора и на Републичком такмичењу у Новом Саду освојила је другу награду. Као чланица драмске секције, на Позоришним сусретима гимназијалаца у Крагујевцу глумила је у награђеној представи „Хајде да играмо ластиш“.
На Такмичењу ученика средњих школа из књижевности (за најбољи писмени задатак) у трећем разреду освојила је треће место. Била је и у полуфиналу такмичења у беседништву „Славослов“. Као матуранткиња, Јелена је учествовала на Такмичењу у беседништву средњих школа Србије у Новом Саду, где је у дисциплини импровизовани говор освојила трећу награду. Тема која се обрађивала на такмичењу била је Паскалова знаменита теза: „Човек је трска која мисли“.
Ана Трајковић, професорка социологије, истиче о Јелени:
– Јелена је ученица која се издваја својом непосредношћу, отвореношћу у комуникацији, као и израженом способношћу критичког промишљања. Активно учествује у раду и показује спремност да изнесе своје мишљење, што доприноси квалитету дискусије.
– Свестраност и енергија коју поседује помажу јој да се изнова интересује и себи поставља нове циљеве. Посвећена је личном развоју, о чему сведоче и њена постигнућа током досадашњег школовања. Уме да саслуша, разуме и из критике извуче нешто корисно. Не плаши се туђег мишљења, већ га користи као подстицај за напредак. Желим јој срећу у даљем школовању и да са истом енергијом, жељом и упорношћу настави свој пут.
Током одрастања Јелена је свирала клавир, уживала у цртању и пуно читала. Данас највише прати виралне садржаје и поп кулутуру, као и портале попут N1 и Инсајдера. Њено интерсовање за ове садржаје у вези је са њеном жељом да на Факултету политичких наука у Београду студира новинарство. Себе види и на мастер студијама међународних односа. Желела би да похађа што више обука, да се дружи и учи како би била најбоља и међу најбољима у свом будућем позиву.
Иван Мариновић, професор историје, каже о Јелени:
– Поседује изражену способност аналитичког мишљења, лако повезује знања из различитих области, има развијен осећај за разумевање друштвених појава и потпуно формиран одговоран став према друштву. У раду је студиозна и способна да своје мишљење износи на убедљив начин, испољава самосталност и радозналост.
Јеленини родитељи, Весна и Александар, кажу да је Јелена непосредна у комуникацији са другима и одважна када су посреди неутабани начини приласка проблему. Дубоко је саосећајна и пуна разумевања за оне који су у неприлици или другачији. Правдољубива је и спремна да се бори за оно што сматра исправним.
Мотивишу је својим понашањем, доследношћу у уверењима и ставовима, подршком, стрпљењем и бираним речима, као и отвореношћу за њену „другачијост“ и сталним доказивањем да нема разлога да сакрива грешке. Воде дуге разговоре о темама које је занимају, заједно гледају филмове и препоручују јој књиге које ваља прочитати. Све време су ту за њене мисли, идеје и недоумице.
Текст припремила: Марија Костић