Сортимент старих аутохтоних сорти шљива последњих деценија поново привлачи пажњу произвођача. Реч је о сортама које сведоче да је и на овом простору било производње шљиве готово у органском облику са смањеном употребом хемијских средстава упркос алтернативној родности која их одликује. Називи старих сорти су настајали или према времену сазревања плодова, по локалитетима или према особинама плода. За многе од њих се не зна када су овде доспеле, али и данас неке од њих представљају врхунску сировину за прераду. Најзначајнија међу њима је Црвена ранка.

      Црвена ранка (Шумадинка, Црњевача, Раношљива, Шарошљива) је најзначајнија и најраспрострањенија стара домаћа ракијска сорта шљиве у Србији. Плодови јој сазревају крајем јула до прве половине августа и ситни су (17 г). Дрво је средње бујности са широко пирамидалном круном и кртим гранама које се лако ломе. Црвена ранка, међутим, има добру регенеративну способност па брзо обнавља оштећену круну. 

      Црвена ранка има стерилан полен па су јој потребне сорте опрашивача како би остварила принос. Као опрашивачи могу послужити остале ракијске сорте шљиве (Метлаш, Трновача, Црношљива, Црвени пискавац), затим Чачанска родна и Стенлеј али не и Пожегача, која се није показала као добар опрашивач у овом случају. Зато је за опрашивање и оплодњу цветова Црвене ранке изузетно битно обезбедити довољно полена од више различитих сорти – опрашивача које су компатибилне с њом и истовремено толерантне на вирус шарке шљиве, као и да временски услови током цветања ове сорте буду повољни за лет пчела и оплодњу. 

      Црвена ранка је, као и остале аутохтоне ракијске српске сорте шљиве, врло склона алтернативној родности. Након сезоне, када прероди, исцрпљена стабла су осетљивија према мразевима од Пожегаче. Црвена ранка се лако размножава изданцима и најквалитетнији род постиже управо када су стабла подигнута из изданака, на сопственом корену. Претходно је потребно утврдити да ли су биљке заражене вирусом шарке шљиве. Плод Црвене ранке је глођуша, ситан је, плавоцрвене боје и са обилном пепељком. Месо је сочно и пријатног укуса, па се може користити и за јело и за прераду. Плодови Црвене ранке без коштице дају ракију бољег квалитета у односу на остале стандардне сорте шљива. Ракију од Црвене ранке, реномирани домаћи произвођачи овог жестоког алкохолног пића најчешће користе за купажу са ракијом од Пожегаче.

Милена Зафировић,  дипл. инж. у ПССС Пожаревац

Share.

Comments are closed.

Skip to content