2018-08-24T09:03:16+02:00 24. августа, 2018. 09:03 |

Археолошка истраживања средњовековног Браничева

Средином јула настављена су систематска археолошка истраживања на локалитету Мали град – Тодића црква код Старог Костолца која су започета 2007. године. Реч је о пројекту Народног музеја „Археолошка истраживања средњовековног Браничева“ који фининсира Град Пожаревац. Истраживањем руководи археолог, музејски саветник Драгана Спасић Ђурић.

 -Због изузетне  позиције, локалитет Мали град – Тодића црква насељаван је од енеолита до савременог доба, а тренутна истраживања то и потврђују. Откривени су  остаци  културе „Костолац  Баден“ из периода 4000 до 2500 година пре нове ере, и нови археолошки докази о насељу из старијег и млађег  гвозденог доба које датира од 1000 година пре нове ере до 1. века. Примарни циљ истраживања је, каже Драгана Спасић Ђурић,  средњовековно Браничево. Прелиминарни резултати и досадашњи ток истраживања  указују на  локалну продукцију и ливачко – ковачке активности током 11. и 12. века. Крајњи резултати биће познати крајем августа, када се оконча овогодишња кампања.

Град Пожаревац је  у овој години  определио  средства у износу од 1.730.000 динара за археолошко истраживање средњовековног локалитета Браничево. То је једини самостални археолошки пројекат Града Пожаревца од половине прошлог века, јер су друга истраживања на подручју Браничевског округа коју покрива Народни музеј Пожаревац, организована и финансирана од других институција, Регионалог завода за заштиту споменика из Смедерева, Археолошког института и Народног музеја из Београда. То омогућава самосталност Народном музеју у Пожаревцу у стратешкој оријентацији пројекта, не само у археолошком и научном смислу, већ и даљој  музеолошкој и туристичкој презентацији.

Музејско здање

 О значају открића са локалитета  Мали град – Тодића црква сведочи чињеница да је један шлем и део луксузног керамичког посуђа из Браничева, као дугорочна позајмица, нашао место у новој поставци Народног музеја у Београду која је отворена 28. јуна ове године.

-Позната је чињеница да је Народни музеј у Пожаревцу, због богатства својих фондова, просторно ограничен не само за презентацију већ и чување археолошких и других културних добара. Значај археолошког материјала са овог локалитета који представља једну од најлепших и најзначајнијих културно -историјских целина са црквом Светог Ђорђа, задужбином капетана Драгутина Тодића и његове супруге Лепосаве, указује на потребу реконструкције  и адаптације  виле „Лепосава“ у музејско здање које би поред историје Костолца, презентовало и остатке града и епископије Браничево под чијом се управом налазио низ градова на широком простору уз Дунав и са обе стране Велике Мораве, каже руководилац истраживања, археолог Драгана Спасић Ђурић.

 

Иначе, крајем јула и почетком августа у студијској посети на ископавањима Браничева су боравили археолози из Будимпеште. У Браничево су их довели налази керамичког материјала који показује везе са сличним материјалом нађеном у Мађарској. У истом периоду на локалитету је била и др Анастасија Чолакова, због презентације стакла из Браничева у Инстанбулу током 2018. године. То је  наставак сарадње у оквиру пројекта лондонског универзитета “Glass from Byzantium to Baghdad“ и изради двојезичне публикације о пурпурном стаклу из Браничева која се планира за 2020.годину.

                                                                                                  Д. Д.