„Реч народа“ овом рубриком подсећа на давно прохујала времена вароши пожаревачке. Прелиставајући стару штампу и пожутеле фотографије, сарадник наше Редакције Зоран Стокић проналази познате и мање познате занимљивости које су обележиле једно време и у овом својеврсном времеплову старије читаоце подсећа, а млађе упознаје са личностима и догађајима који су били саставни део тадашње свакодневице.
Литије на Врбицу – 4. април 1936.
На дечији празник Врбицу и Лазареву суботу, код Саборне цркве и цркве Св. Николе у Пожаревцу, организоване су литије. На звоњаву црквених звона, литије су једновремено кренуле са својих одредишта. Од Саборне цркве литија је ишла Црквеном чаршијом (данас Стари корзо) преко главног варошког трга до зграде Окружне банке која се налазила тачно на средини Табачнице. Ту су се две литије спајале у једну и свој мимоход продужавале Дубровачком улицом до горњомалског ,,Споменика српском војнику“. Ту су се учесницима литије уручивале гранчице врбе, а потом се литија даље кретала Светосавском улицом, поред пијаце и Начелства кроз парк до хотела ,,Српска круна“. Ту се колона раздвајала према својим полазним одредиштима.
Кнез Милош смирује бунт -Пожаревљана 5. април 1825.
После угушене Ђакове буне кнез Милош долази у посету Пожаревцу како би смирио бунтовни дух тадашњег становништва, примио изразе верности кнезова, кметова и народа Пожаревачке нахије. Тада је и донео одлуку о изградњи свог конака у овом крају.
Краљ Петар у Ергели Љубичево – 5. април 1904.
Краљ Петар I Карађорђевић посетио је Пожаревац и Државну ергелу у Љубичеву. У граду га је дочекао шпалир грађана све до Саборне цркве где је одржана свечана служба. Потом је краљ обишао касарну и Пожаревачку гимназију, а ручак му је приређен у Окружном здању где га је поздравио и председник Општине.
Преминуо 39. патријарх Димитрије – 6. април 1930.
У Београду је умро патријарх српски Димитрије (Павловић), 39. врховни поглавар Српске православне цркве. Рођен је 1846. у Пожаревцу, школовао се у родном граду, Великом Селу и Београду где је завршио Богословију и одмах почео да ради као учитељ. Рукоположен је у ђакона и презвитера, био је проф. београдске богословије, епископ нишки и шабачко – ваљевски, а после смрти митрополита српског Инокентија изабран је за митрополита српског. За време I светског рата, заједно са народом прошао је голготу преко Албаније и стигао на Крф. Венчао је краља Александра I Карађорђевића и краљицу Марију уз саслужење још четри епископа. Бавио се књижевним радом, а припремао је и издавање Хиландарског типика Светог Саве. Помогао је подизање храма Св. Димитрија у Ратковићу и Храма Покрова Богородице у Београду. За изградњу цркве у Брежану код Пожаревца, донирао је 500.000 динара. По својој жељи скромно је сахрањен у манастиру Раковица.
Припремио: З. Стокић