2021-07-25T10:35:51+02:00 25. јула, 2021. 18:33 |

Беше некад …

 „Реч народа“ овом рубриком подсећа на давно прохујала времена вароши  пожаревачке. Прелиставајући стару штампу и пожутеле фотографије, сарадник  наше Редакције  Зоран Стокић проналази познате и мање познате занимљивости које су обележиле једно време и у овом својеврсном времеплову старије читаоце подсећа, а млађе упознаје са личностима и догађајима који су били саставни део тадашње свакодневице.



Пожаревац добио Еколошко друштво – 20. 07. 1993. 

Објављено је да је у Пожаревцу основано Еколошко друштво. На оснивачкој Скупштини усвојен је Статут друштва и за председника једногласно изабран Драган Богдановић – Буцић, творац ове идеје. У изјави за медије Буцић је истакао да је један од приоритета Еколошког друштва брига о здравој пијаћој води, здравој храни, здравој животној средини. Он је такође обавестио да је добијена подршка Слободанке Ђордан, министра за екологију у Савезној влади о изградњи Еколошког дома на Чачалици који би био подигнут од природних материјала, на четири нивоа. У плану Еколошког друштва је и изградња рехабилитационог центра на врху Чачалице у спомен на 32-оје младића погинулих у послерњем рату .


 Почела изградња Литасовог хотела –  21. 07. 1973.

Уз скромну свечаност  обележен је почетак радова на изградњи новог хотела у Пожаревцу. Инвеститор градње је предузеће ,,Литас“ Пожаревац, радове изводи ГП ,,Стиг“, а пројекат за нови хотел урадило је предузеће ,,Модул“ из Београда. Изградњу хотела, орочавањем средстава помогле су и  радне организације: Електроморава, Ђердап, Стамбено предузеће, Млава – Пек, Крајина вино из Неготина, Скупштина општине…Вредност радова процењена је на две милијарде старих динара, а завршетак објекта, планиран до краја 1974. године.  На свечаности постављања камена темељца говорио је тадашњи директор предузећа ,,Литас“, дипл. инг.  Драгомир Миленковић. 


 Мала плата директора Дворске школе    – 22. 07. 1833.  

Лазар Ђорић, професор и директор Дворске школе у Пожаревцу у којој су се васпитавали и образовали кнежевићи Милан и Михаило, синови кнеза Милоша, обратио се кнезу питањем да ли да кнежевиће васпитава по европским или азијатским стандардима. Истовремено је тражио да му кнез повећа плату са 500 талира годишње, јер је недовољна да покрије све трошкове које има. 

Припремио З. Стокић