„Реч народа“ овом рубриком подсећа на давно прохујала времена вароши пожаревачке. Прелиставајући стару штампу и пожутеле фотографије, сарадник наше Редакције Зоран Стокић проналази познате и мање познате занимљивости које су обележиле једно време и у овом својеврсном времеплову старије читаоце подсећа, а млађе упознаје са личностима и догађајима који су били саставни део тадашње свакодневице.
Тороман поново на челу Коњичког друштва – 14. фебруар 1965.
У Дому културе у Забели одржана је Скупштина пожаревачког Коњичког друштва ,,Вељко Дугошевић“. Присусвовало је око 500 људи – ентузијаста, одгајивача коња, чланова и гостију. Седницу је отворио дотадашњи председник Друштва Мирољуб Тороман, а у раду Скупштине учествовали су Миливоје Живановић, Воја Дулић, председник Општинске скупштине, Момчило Вучинић, председник Туристичког савеза општине, Љубисав Костић из Касидола, Жижа Спасић, најмлађи члан Друштва, Мирослав Буковчић, први витез ЉКИ, Раде Милутиновић из Кличевца и други. Анализирана је протекла активност Друштва са акцентом на организацију првих ЉКИ. Најактавнијим члановима додељене су захвалнице. На крају је изабрано и ново руководство, а за председника Друштва поново је изабран Мирољуб Тороман.
Свети Трифун у Ловачком дому – 14. фебруар 1991.
У ресторану ,,Ловачки дом“ на Табани, након скоро пет деценија паузе, кафеџије и виноградари прославили су своју славу Св.Трифуна, заштитника кафеџија и виноградара. Домаћин је био Ратимир Кебет – Магаман, који је по одржаној здравици славу предао Миодрагу Стефановићу, шефу ресторана „Чикош“.
Освајач две „Златне рукавице“ – 15. фебруар 1958.
У Приштини је рођен Сретен Мирковић који је још као дете по доласку у Пожаревац почео да се бави боксом. Своју успешну каријеру почео је да гради у БК ,,Млади радник“ Пожаревац са тренерима Владимиром Станисављевићем и Благојем Вујчићем. Био је боксер полувелтер категорије са 63,5 кг. У својој боксерској каријери дугој година имао је 480 победа од којих је 300 завршено нокаутом. Најпознатији меч одиграо је 1979. у Келну на првенству Европе када је освојио сребрну медаљу, после пораза у финалном мечу од Ернеста Милера. Последњу титулу освојио је 1987. на појединачном првенству Југославије у Ваљеву. Поред сребрне медаље којом се окитио у Келну на Европском првенству 1979. исте године у Пули проглашен је за најбољег спортисту СФРЈ. Двапут је био јуниорски првак Балкана и два пута првак Југославије, освајач је две ,,Златне рукавице“ и носилац титуле ,,Београдски победник“ 1985. За допринос спорту проглашен је живом легендом спорта и најбољим боксером XX века у Браничевском округу.
Припремио З. Стокић