„Реч народа“ овом рубриком подсећа на давно прохујала времена вароши  пожаревачке. Прелиставајући стару штампу и пожутеле фотографије, сарадник  наше Редакције  Зоран Стокић проналази познате и мање познате занимљивости које су обележиле једно време и у овом својеврсном времеплову старије читаоце подсећа, а млађе упознаје са личностима и догађајима који су били саставни део тадашње свакодневице.

Откривена биста Ћеби – 4. јул 1990. 

У кругу пожаревачке Модне конфекција ,,Ћеба“, на Дан борца, откривена је спомен биста народном хероју Димитрију Лазаревићу – Ћеби. У присуству бројних гостију , учесника НОР-а, Ћебиног брата Милана Лазаревића, представника СО, општинских друштвено-политичких организација и радника Модне конфекције, о лику Димитрија Лазаревића – Ћебе, говорио је његов саборац , Лазар Михић, председник Одбора Секције бивших интернираних  логораша.  Бисту је открио Миливоје Чаваруга, а ученици Музичке школе из Пожаревца извели су пригодан културно-уметнички програм.

Пожаревац добио радничку мензу – 6. јул 1945. 

 У просторијама кафане ,,Браничево“, Радничко – намештеничка задруга отворила је мензу за раднике и чиновнике. Упис чланова вршен је 2, 3 и 4. јула у просторијама мензе. На самом почетку уписано је 140 сталних,  претплаћених абонираца.  Чланови мензе су радници или намештеници и чланови њихових породица. Оброк за чланове је 10 динара,  може се јести у мензи или понети кући. Управа мензе намерава да ускоро снизи цене оброка за породице са већим  бројем чланова као и за шегрте чија плата не може да подмири редовне уплате.

Преминуо Сима Несторовић – 7. јул 1921. 

 Преминуо је Сима Несторовић, трговац, председник Народне скупштине, сенатор и присталица династије Обреновић.  Рођен је 1833, а по неким документима 1834.г. у Великом Црнићу од оца Нестора Петровића и мајке Иване. Веома млад остао је без оца и почиње да се бави пољопривредом и трговином. Производио је жито, вино и бавио се товом свиња. Године 1861. први пут улази у представнички дом као опозициони либерал и обреновићевац. Биран је за посланика Пожаревачког среза, краљевог посланика, сенатора  и шест пута за председника Народне скупштине. Као народни првак и присталица династије Обреновић прихватио је да буде кум односно стари сват на венчању краља Александра Обреновића и Драге Машин. После преврата 1903. повлачи се из политичког живота и посвећује трговини. Помагао је српску трговачку омладину и захваљујући њему,  Пожаревачка трговачка школа добила је статус Академије.

 Припремио: З. Стокић

Share.

Comments are closed.

Skip to content