Давид Петровић је матурант Пожаревачке гимназије на смеру за ученике са посебним способностима за рачунарство и информатику.
Сналажљив је, темпераментан и интелигентан. Воли да учи о технологији, науци и спорту. У школи су му најдражи предмети математика, физика, хемија и програмирање. Посебно се истиче у научним дисциплинама које захтевају логичко размишљање и рад са бројевима.
Мишљења је да би наставни програм требало више прилагодити савременом времену и стварним потребама ученика, уз веће разумевање стања у образовном систему.
Иако самостално истражује области које га занимају, сматра да би у школи било корисно увести више предмета који имају практичну примену у животу, посебно садржаје политичко – економског типа који би подстицали самосталност и иницијативу. Најизазовнији предмет у школи био му је српски језик и књижевност.
Током гимназијских дана, Давид је остварио запажене резултате на бројним такмичењима.
Три пута је учествовао на државном нивоу такмичења из математике, где је освојио друго и треће место, чиме се сврстао међу ученике који су ослобођени полагања пријемног испита приликом уписа на факултет. На екипном првенству средњих школа у математици, у организацији Друштва математичара „Архимедес“, освојио је другу награду.
Поред математике, учествовао је и на Републичком такмичењу из хемије, док је на Републичком такмичењу из физике похваљен за постигнут резултат.
Весна Милић, професорка српског језика и књижевности, истиче:
– Давид је конвергентни ум који свет примарно дешифрује кроз строгост и егзактност математичког језика. Као доследни трагалац за логиком, поседује ретко интелектуално поштење – његова спремност да искрено призна када му је нешто страно није знак ограничења, већ врхунски израз жеље за суштинским сазнањем.
– Давид се храбро суочава са областима које измичу квантификацији. У том додиру са хуманистиком, он допушта свом унутрашњем систему да изађе из бинарности нула и јединица. У њему се дешава чудесна трансформација: прецизност постаје нешто више, жива мисао која између логике и емоције проналази племените закључке о човеку и свету. Иако бројеви њему певају, Давид слуша и речи.
Такође, учествовао је и на такмичењу „First Lego League“, на којем је био ангажован на дизајну, програмирању и координацији роботске игре.
Био је активан и у школским пројектима, а посебно се истакао учешћем у пројекту за оснаживање ученичких парламената „Млади ослушкују“. На завршној конференцији у Београду, са школским тимом, представио је пројектну активност која је освојила друго место међу шеснаест средњих школа из Србије.
Слободно време проводи са пријатељима и тренирајући бразилску џиу-џицу у клубу ,,East Zone VIN“. До сада је освојио три медаље у овом спорту, и то две златне у категорији белог појаса и једну бронзану у категорији плавог појаса.
Професор физичког и здравственог васпитања и одељењски старешина Александар Симић каже о Давиду:
– Као Давидов разредни старешина и предметни професор, имао сам прилику да га добро упознам. Карактеришу га одговорност, организованост и висок ниво зрелости. Добар је друг и марљив ученик. Веома је правдољубив, искрен и етичан.
– Давид је особа која улива поверење и на коју се увек може ослонити. Његова посвећеност подједнако се огледа и у школским и у ваншколским активностима. Веома добро разуме значај и важност физичке активности у формирању комплетне личности. Борилачка вештина, бразилски џиу-џицу, помогла му је да, поред физичких способности, развије и менталну чврстину и снажан карактер. Верујем да ће му знање и искуство које је до сада стекао помоћи да и убудуће постиже успехе и оствари своје циљеве.
Ивана и Љупче, Давидови родитељи, истичу да су његова интересовања уочили још када је имао пет година. Уз старију сестру и деду, који је по професији просветни радник, почео је да учи и решава математичке задатке, показујући радозналост, упорност и интересовање за учење још у најранијем детињству.
Додатни подстицаји огледали су се кроз подршку, разговор, охрабривање и заједничко развијање његових интересовања кроз свакодневне ситуације и активности.
Како наводе, Давида највише мотивишу похвалама, подршком и подстицањем самосталности, уз истицање његовог труда и напретка. У наредним годинама виде га као самосталну, одговорну и самоуверену особу, која ће наставити да развија своје потенцијале и успешно се остварити у области која одговара његовим интересовањима и способностима. Такође истичу да Давид негује добре односе са вршњацима, да је веома друштвен и прихваћен у свом окружењу.
Текст уредила
Марија Костић, педагог школе