Један од најталентованијих хармоникаша и композитора народне музике са ових простора Милорад Миша Стојићевић, у време највеће популарности и стваралачке снаге, у својој тридесет и трећој години напрасно је престао да свира, хармонику продао и музици рекао збогом. Овакву наразумну одлуку, овај талентовани и продуктивни хармоникаш и композитор је донео у јеку највеће популарности, после великог композиторског хита „Ти си лек за моју душу”, који су отпевали Горица Илић и Шабан Шаулић и када су се најпознатији певачи отимали за његове песме, а његов оркестар био један од најквалитетнијих и најпопуларнијих, не само у Србији, него и у суседној Румунији. За десетак година стваралачког рада компоновао је, аранжирао и на носачима звука оставио импозантних хиљаду музичких дела, која ће остати трајно сведочанство у историји народне музике.
КАКО ЈЕ „ДИС” ДОБИО ИМЕ
У великој мери својим музичким деловањем и ванвременским хитовима Милорад Миша Стојићевић је оставио велики траг у народној музици. Само песма „Ти си лек за моју душу”, коју је компоновао на текст Микија Јовичића, доживела је више музичких издања и остварила енормне тираже. Најпре су је отпевали Горица Илић и Шабан Шаулић, затим Биљана Јевтић и Александар Илић, а недавно Рада Манојловић и Дарко Лазић. Са Шабаном су после Горице Илић ову песму отпевале многе певачице, а посебно су упамћене дуетске интерпретације са Аном Бекутом, Зорицом Брунцлик и Александром Пријовић.
У Мишином тонском студију у Пожаревцу „Диск Тон”, у релативно кратком временском периоду, снимљено је безброј хитова народне музике, које су отпевали Славица Микшић, Драган Пантић Смедеревац, Жаклина Илић, Жица Марковић, Јоца Стевановић, Рајко Илић, Гордана Стојићевић, Мики Гајић, Горица Илић, Срећко Ћосић, Раде Бикињац и многи други.
Чудне ли коинциденције: тај студио је предходно био у власништву чувеног композитора и аранжера Зорана Тирнанића Тиркета, власника данас чувеног трговинског ланца Дис. Преузимањем студија од бившег власника, Миша је на неки начин кумовао Дису.
-Задржао сам име његовог музичког студија, а касније моје издавачке куће „Диск Тон”, а Зорану предложио да од њеног назива задржи прва три слова, што се њему допало и тако је реномирани трговински ланац „ДИС добио име, присећа се Миша.
Када је Миша Стојићевић престао да се бави музиком, овај чувени тонски студио престао је са радом!
Тајну за овакав необјашњиви поступак Миша никада није открио ни најближој фамилији, као ни пријатељима, који су, и још увек безуспешно покушавају да га некако убеде да одлуку промени. Да чудо буде веће, његова супруга Жаклина Илић Стојићевић, тада већ афирмисана певачица, као звезда Гранда, са пет снимљених албума и безброј хитова, истовремено је престала да пева.
Сарадња са Цецом
Мало се зна да је Светлана Величковић естрадну каријеру започела са оркестром Мише Стојићевића. Пет година је са његовим оркестром непрестално наступала на свим весељима и концертима. У међувремену је постала популарна, али је професионално наставила да пева на весељима докле год су јој естрадне обавезе дозвољавале. О сарадњи са Цецом, сада великом звездом народне музике, Миша каже:
-Одувек се знало да ће бити популарна. Као клинка је умела са публиком. Поседује неку необјашњиву харизму којом публику очарава. По сеоским Домовима културе смо често одржавали и по два концерта дневно. Требало је видети и доживети тај флуид, чути тај хук и овације публике када се појави на сцени и пре него почне да пева. Поред тога има толико енергије, да може неуморно да пева више дана. Колико пута се десило да радимо весеља до касно у ноћ, одспава само неколико сати и оде у студио на снимање нових песама. Исте вечери, када помислимо да неће стићи на заказану тезгу, она право из студија стигне на време и насмејана целе ноћи пева на весељу, рисећа се Миша Стојићевић сарадње са Цецом.
УЧЕНИК ЧУВЕНОГ ЉУБИШЕ ПАВКОВИЋА
Миша Стојићевић са оркестром
Милорад Миша Стојићевић рођен је 9. априла 1969. године у Брадарцу код Пожаревца. Одрастао је са сестром Светланом у породици мајке Живадинке и оца Мирослава, где је завршио основну школу и где је, недалеко од своје куће у Брадарцу, са другом децом играо фудбал у школском дворишту, а мало касније на фудбалском игралишту ФК „Брадарац” озбиљно тренирао са намером да постане познати фудбалер. Његов фудбалски таленат био је примећен од скаута Црвене Звезде, али отац Мирослав, касније познати естрадни менаџер познатији као Мића Качкет, приметио је и несвакидашњи музички таленат код сина, са апсолутним слухом и осећајем за музику. Као самоук, могао је да одсвира без грешке све што чује на радију и уместо на популарну Маракану, сина Милорада је упутио у Београд код легендарног Љубише Павковића на усавршавање и музичко образовање, јер је знао да ако жели да му син буде међу најбољима, код најбољих мора и да учи.
Без обзира на то што су многе колеге Мишу Стојићевића апострофирали као једног од највећих композиторских талената, знање и музичку писменост које је стекао код славног Љубише Павковића су му били прави путоказ за даљи музички израз и стваралаштво. У то време, уз Новицу Николића Патала и Велизара Матушића, био је један од ретких хармоникаша у овом крају који се музички описменио, али не би у кратком временском периоду толико постигао и створио велики број незаборавних композиција да није био талентован и вредан.
-Ја сам самоук, али оно што сам научио код једног од најбољих светских хармоникаша Љубише Павковића је непроцењиво, каже Миша Стојићевић.
Када је код легендарног хармоникаша научио музичку азбуку и нотно свирање, вратио се у Пожаревац и уз помоћ оца основао свој оркестар који је убрзо постао један од најуспешнијих. Рано је почео да компонује са непуних шеснаест година, а како је лепо и певао, имао је срећу да се за његове песме заинтересују популарни певачи, између осталих и Шабан Шаулић, који је са Горицом Илић отпевао „Ти си лек за моју душу”, песму која је постала велики хит и Миши Стојићевићу широм отворили естрадна врата популарности. После тога је све је било много лакше.
У то време најпродуктивнији композитор народне музике Новица Урошевић је у интервјуу за лист „Сабор” за талентовног и већ афирмисаног комшију из Брадарца Мишу Стојићевића рекао да ће управо он бити његов наследник. Изгледало је да је то сасвим могуће, јер је у веома кратком временском периоду компоновао безброј хитова за познате и нешто мање популарне певаче. Осим поменуте „Ти си лек за моју душу” поменућемо још неке успешне песме које је компоновао за десетак година стваралачког рада, као што су: „Девојачки снови“, „Сањала сам“, „Не дам те ником“, „Једна љубав, једна грешка“, Аници Миленковић, “Осмех у пролазу” и „Људима сам веровала”, Славици Микшић, „Куда поћи после њега?”, „Марамица”, „Карта среће”, Жаклини Илић, „Корак по корак”, „Дочекаћу с тобом стоту”, „Мој живот је моја брига”, Радету Бикињцу, „Ех, да сам роса”, „Шампион у љубави”, Јоци Стевановићу, „Стил живота”, „Сврати да ме видиш” Рајку Илићу, „Загрли ме“ Биљани Јевтић…
Један од најталентованијих хармоникаша и композитора народне музике са ових простора Милорад Миша Стојићевић, у време највеће популарности и стваралачке снаге, у својој тридесет и трећој години напрасно је престао да свира, хармонику продао и музици рекао збогом. Овакву наразумну одлуку, овај талентовани и продуктивни хармоникаш и композитор је донео у јеку највеће популарности, после великог композиторског хита „Ти си лек за моју душу”, који су отпевали Горица Илић и Шабан Шаулић и када су се најпознатији певачи отимали за његове песме, а његов оркестар био један од најквалитетнијих и најпопуларнијих, не само у Србији, него и у суседној Румунији. За десетак година стваралачког рада компоновао је, аранжирао и на носачима звука оставио импозантних хиљаду музичких дела, која ће остати трајно сведочанство у историји народне музике.
