У традиционалној акцији проглашења најбољих спортиста у 2021. години медијске куће „Реч народа“ и Спортског савеза Града Пожаревца недавно су додељене награде, а како спортисти зависе од рада и ангажовања тренера, признања су уручене и њима. За најбољег тренера проглашен је Мирослав Јовановић из Атлетског клуба „Пожаревац“, који је почаст заслужио великим успесима чланова клуба који су у минулој години у родни град донели на десетине медаља и пехара са великог броја надметања.
Јовановић, и сам дугогодишњи активни атлетичар, рођен је 1970. године у Пожаревцу, у породици Борислава и Љиље и радо се сећа детињства проведеног са братом Зораном у Радној мали.
– Имао сам лепо и здраво детињство уз све чари које ово животно доба пружа. У центру су били фудбал, вожња бицикла и трчање, речју спорт, а све се одвијало у друштву на стадиону Пролетера као и околним улицама иза болнице и гробља. За разлику од данашњег доба, нама су собе служиле само да преспавамо, посебно током летњег и зимског распуста, сећа се Јовановић, који се са атлетиком срео као шестогодишњак:
Јовановић (чучи други с лева) као јуниорски репрезентативац на Фочанској партизанској олимпијади
– Отац ме је одвео код рођака Миће да одгледамо атлетски део тадашње Олимпијаде у Монтреалу. Сећам се да је Југословен Лучано Сушањ био у финалу и освојио пето место. Овај догађај ми је остао у сећању јер сам десетак година касније, као јуниорски репрезентативац Србије на Фочанској партизанској олимпијади освојио друго место а управо Сушањ ми је уручио бронзану медаљу. Иначе, трчањем сам почео да се бавим као основац. моје предиспозиције у школи „Његош“ уочио је наставник Сава Станојевић, тако да сам редовно почео да учествујем на уличним тркама у граду и окружним такмичењима на којима сам увек побеђивао, каже Мирослав Јовановић.
800 МЕТАРА ЗА МАЊЕ ОД 2 МИНУТА
Јовановић у време када је бранио боје АК “Партизан” Београд
Озбиљнији пут у свет атлетике наш саговорник чини 1985. године када је Светлана Радојковић Михајловић као бивши такмичар „Партизана“ преузела Јовановића не би ли тренирао у пожаревачком атлетском клубу. Исте године као пионир постаје први у Србији који 800 метара трчи за мање од 2 минута.
– То је био тренутак када сам схватио да сам ушао у атлетику и да ми одатле нема излаза, са осмехом вели Јовановић, који убрзо постаје члан Атлетског клуба „Партизан“ и сваког викенда аутобусом путује у Београд на тренинге које је водио Драган Животић, један од најбољих светских тркача на 800 метара.
Следи период такмичења, победа, медаља и уласка у репрезентацију Србије и Југославије, познанства са легендама спорта, међу којима је и Драган Здравковић, првак Европе који и дан данас сарађује са Мирославом.
– Из моје генерације најуспешнији такмичари били су Драгутин Топић и Снежана Пајкић, били смо заједно у репрезентацији, дружили се, саветовали, путовали. Такмичили смо се као у земљи тако и у иностранству, и тај свет ми је остао срцу у коме је и данас, искрен је Јовановић који је такође низао победе и био вема успешан како у репрезентацији тако и у „Партизану“ који напушта ратне 1991. године.
То је било време када се Мирослав Јовановић враћа у Пожаревац, запошљава у Комуналним службама где и данас ради, али му слободно време дозвољава да настави атлетским стазама.
– Са покојним Јовом Будимиром у више наврата сам покушавао да покренем атлетски клуб у Пожаревцу, и он је то успео 2000. године. Како ме је Јово знао из света атлетике, убрзо сам постао његов помоћник. Тачније и најискреније: он ме је научио свим тајнама тренерског заната јер сам ја био искључиво такмичар. Био је добричина, изузетан педагог и умео да пренесе знање. На жалост, напустио нас је 2020. године, те Атлетски клуб „Пожаревац“ остаје на мени. Како сам био немирног духа, речју „спортски живац“, уплашио сам се да не растерам децу која су долазила да тренирају. На срећу, на темељима рада професора Јова, такмичари су прихватили мој начин, каже Мирослав коме у раду помаже агилан и веома способан Милош Илић.
Јовановић са члановима АК “Пожаревац” на Меморијалној трци “Драгутин Томашевић” у Петровцу
НА НОВОМ СТАДИОНУ ТРАЖИЋУ НЕМОГУЋЕ
Чињеница је да се за Атлетски клуб „Пожаревац“ све више чује, иде у прилог томе да Мирослав Јовановић са сарадницима и такмичарима следи основе које је поставио Јово Будимир:
– Маша Рајић је имала најбољи резултат на свету за 600 метара и ми на срећу у Клубу имамо доста деце која су добра: Вељко Дом,Катарина Рогожарски, Милена Милановић, Кристина Стојановић… Мислим да се неће наљутити остали које нисам поменуо, но, тешко је побројати све, а сви су добри. Такође, деца која су тек почела много обећавају.
Имајући у виду да Град Пожаревац изградњом алтетског стадиона увелико обезбеђује услове за атлетику, ово ће бити још већи изазов како за такмичаре тако и тренера.
– Својевремно смо са професором Будимиром много тога импровизовали. Када након равно 37 наде коначно добијемо све услове, ја ћу бити реалан, тражићу немогуће: да чланови клуба, који су изузетно талентовани и упорни буду у врху не само српског, већ и европског па и светског атлетског миљеа. Ту ће ми добро доћи помоћ коју и сада имам од врхунских колега Драгана Здравковића, Драгутина Топића и Снежане Пајкић, каже Јовановић кога у свакодневним тренерским активностима подржавају колеге са посла али и породица: супруга Лидија и син Драган.
– Не волим лажну скромност али знана је крилатица да добре тренере стварају добри такмичари, закљујучује на крају сусрета Мирослав Јовановић.
У традиционалној акцији проглашења најбољих спортиста у 2021. години медијске куће „Реч народа“ и Спортског савеза Града Пожаревца недавно су додељене награде, а како спортисти зависе од рада и ангажовања тренера, признања су уручене и њима. За најбољег тренера проглашен је Мирослав Јовановић из Атлетског клуба „Пожаревац“, који је почаст заслужио великим успесима чланова клуба који су у минулој години у родни град донели на десетине медаља и пехара са великог броја надметања.
