Пожаревац – Овогодишња истраживања римског локалитета Виминацијум, тачније оног његовог дела на коме расте грандиозни објекат будуће Термоелектране „Дрмно“, трају већ преко месец и по дана, али се не зна колико ће се још и шта радити. Наиме, још нису решени сви проблеми око обезбеђивања средстава од стране инвеститора, а то је ИЕК „Костолац“, па се радови финансирају средствима Археолошког института из Београда. Костолац, као инвеститор је наиме дужан да та средства обезбеди, то је и ранијих година радио (укупно је до сада уложио преко 35 милиона динара), али је ове године нешто запело. Још почетком ове године понуђен је један Самоуправни споразум којим би се регулисало финансирање даљих заштитних ископавања Виминацијума, и то све до 1990. године, али тај споразум нити је још прихваћен, а до његове примене је још далеко. Зато је направљен начелни договор да се и ове године финансира на стари начин, али до практичне примене тога још није дошло.
Иначе, садашњи радови се обављају такође и у самом подножју великог димњака и других објеката, испред захукталих машина које рашчишћавају терен за даље радове. Ради се на делу локалитета који је познат под називом »више гробаља« и то на делу римске некрополе од 2. до 4. века наше ере. Интересантно је да су на овом подручју нађени и гробови германско-гепидски из 6. века и који су вероватно део веће некрополе из тог периода истраживане пре неколико година. У гробовима има доста богатих прилога, што говори да припадају једном од срећнијих временских периода постојања овог града, једног од највећих римских провинција уопште, а најлепши поклон истраживачима је један златан прстен, европски уникат, како нам је рекла др Љубица Зотовић, виши научни сарадник Археолошког института, иначе дугогодишњи руководилац истраживања на Виминацијуму. Прстен је са угравираном представом неког симбола или догађаја из живота, али још није тачно протумачен.
Ово нису и једини радови на овом потесу. На платоу изнад такозване „Тодића цркве“, изнад Старог Костолца, група стручњака трага и ове године за средњевековним Браничевом, једном од највећих тајни средњевековне археологије у нас уопште. Да је моћни град средњевековне Србије, Браничево постојао, то је поуздано, да се налазио негде на простору између Костолца и Дрмна, то је врло вероватно, а ископавања на платоу код „Тодића цркве“ и на делу локалитета званом „Светиње“, већ га и ближе одређују. Наиме, тамо су нађени зидови прилично монументалних димензија па се претпоставља, са доста основе, да би то могли бити остаци старог и тајанственог Браничева.
Уосталом, цео овај крај је још увек велика тајна за истраживаче прошлости. Јер, садашња истраживања су, силом прилика, због будућег објекта, лоцирана на некрополе око римског града, а сам Виминацијум, затим византијски Виминикион и средњевековно Браничево, под дебелим наслагама плодне стишке земље, још чекају нека боља времена да покажу своје тајне.
Ј. Рајковић