У Србији постоје 22 национална савета националних мањина који чине 13 одсто укупног броја грађана Србије, а око 500.000 их је уписано у посебан бирачки списак. Национални савет грчке националне мањине је орган коме су поверена одређена јавна овлашћења да учествује у одлучивању или да самостално одлучује о појединим питањима из области културе, образовања, обавештавања и службене употребе језика и писма, у циљу остваривања колективног права националне мањине на самоуправу у тим сферама. Прво питање упућено нашем саговорнику Петру Родифцифу Нађу, председнику НСГНМ у Србији било је:
-Које године је основан грчки Национални савет и које су његове најзначајније активности?
Национални савет грчке националне мањине основан је августа 2004. године, а регистрован је као орган мањинске самоуправе при Министарству за људска и мањинска права Републике Србије. Савет је тело мањинске самоуправе, изабрано на основу принципа добровољности, демократичности и слободног избора индентитета. Највиши је представнички орган грчке националне мањине која живи на територији Републике Србије, у областима културе, образовања, информисања и службене употребе језика и писма.
Од свог оснивања до данас бирана су четири сазива Савета. Иначе, грчка заједница у Републици Србији, данас се суочава са три основна проблема: територијална расејаност (дисперзија), недовољно познавање грчког језика, неинформисаност припадника грчке заједнице о правима која им држава Србија омогућава да остварују преко Савета. Решавање ових проблема представља приоритете у нашем раду.
Грчка мањина спада у ред тзв. „скривених” мањина, односно припадници грчке популације су се током времена асимилирали у српско друштво и у породице мешовитог порекла. Такође, многи су се приликом пописа становништва изјашњавали тако да су сврставани у групу „остали” или у припаднике друге мањинске заједнице, на пример македонске.
У Србији су се многе општине и градови збратимили са грчким срединама, а постоје и бројна друштава и удружења српско-грчког пријатељства, која афирмишу пријатељске везе два народа. Грчки национални савет прати све ове активности и подржава рад удружења и појединаца који афирмишу грчку књижевност, уметност, традицију и обичаје.
ВЕЛИКА ОЧЕКИВАЊА ОД НОВОГ ПОПИСА
– Због којих се питања и проблема припадници грчке националне мањине најчешће обраћају Савету?
-То су углавном питања у вези могућности учења грчког језика, као и око пружања помоћи у проналажењу породичних веза или документације из Грчке, што је врло тежак и дуготрајан процес. Такође, интересују се за културне догађаје, српско – грчке музичке вечери, организовање туристичких и едукативних путовања у Грчку.
-Колико је значајна подршка ресорног министарства, Владе Србије и локалних самоуправа у решавању питања која су од значаја за остваривање права припадника грчке националне мањине?
– У току нашег мандата, било је промена у сфери надлежности вођења регистра савета националних мањина. Прво су за то били надлежни Министарство државне управе и локалне самоуправе и Канцеларија за људска и мањинска права, а од 2020. године, то је преузело Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог. Тренутна сарадња са ресорним министарством је добра, али сматрамо да може бити и боља. Што се локалних самоуправа тиче сарадња је неопходна због расподеле буџетских средстава удружењима која аплицирају на јавним конкурсима у области културе и заштите грчке културне баштине у нашој земљи.
– У Србији живи око 15.000 становника грчког порекла, али се сви тако не изјашњавају. Према задњем попису из 2011. било их је само 725. Шта се очекује од наредног пописа?
-Предстојећи попис становништва за нас представља један од важних догађаја. Желимо да подигнемо свест грађана грчког порекла да се на предстојећем попису становништва изјашњавају као Грци. Осмислићемо један спот који ће бити емитован на јавном сервису и осталим медијима, као и на друштвеним мрежама. На тај начин мотивисаћемо људе да се реално изјашњавају о свом пореклу, односно да су Грци.
ГРЧКИ КАО ФАКУЛТАТИВНИ ЈЕЗИК
-Шта можете да нам кажете о иницијативи за увођење грчког као факултативног језика у систем образовања.
– На предлог Националног савета грчке националне мањине, 2019. године, у оквиру ваннаставног програма за 5. разред основних школа, усвојен је предмет „Грчки језик са елементима националне културе”. У анкети о заинтересованости основних школа за овим ваннаставним предметом, пријавило се скоро тридесетак школа у Београду, Смедереву, Новом Саду, Суботици, Сремској Митровици, Нишу, Прокупљу… Главну сметњу у реализацији почетка наставе представља епидемиолошка ситуација. Такође, проблем је и финансирање наставног кадра за извођење наставе, јер се учитељи не могу финансирати из буџета, већ се мора наћи други начин финансирања.
-Које су то најзначајније грчке културне манифестације у Србији?
– Издвојио бих културне манифестације које се већ 14 година одржавају у Смедереву: „Међунационални фестивал дечијих КУД-ова” и „Дечији Михајловачки Васкршњи фестивал”, који организује грчка заједница у Смедереву, преко Удружења српско-грчког пријатељства и КУД-а „Кантакузина”. Културна институција „Фондација грчке националне мањине у Србији” из Новог Сада, чији је оснивач Национални савет грчке националне мањине је организатор културне манифестације „Дани грчке културе”, која је предвиђена да се одржава сваке године у више градова. Ове године „Дани грчке културе” одржани су у београдској општини Стари Град од 1. до 7. новембра, као и 20. новембра у Културном центру у Новом Саду. Представљена је кроз два културна садржаја.
Први се односио на обележавање „200 година од почетка борбе за независност грчке државе 1821 – 2021” и на изложбу „Хероји и хероине грчке револуције 1821“.
Други културни догађај била је свечана академија Фондације ГНМС, на којој је грчка заједница у Србији по први пут доделила признања појединцима и установама, који су у дужем временском периоду дали велики допринос афирмацији хеленизма у Србији и јачању српско – грчких пријатељских односа. Додељено је 19 признања за 2020. и 2021. годину, у виду Повеље са златном, платинастом и сребрном плакетом.
„КУЋА ГРЧКИХ ПОТОМАКА“
-Који су вам планови за наредни период?
– Планирамо да у 2022. години наше активности усмеримо на припрему за предстојећи попис становништва у Србији, на организацију семинара посвећених алтернативном учењу грчког језика у Србији, као и у основним школама. Такође, желимо и да културна манифестација „Дани грчке културе“ буде реализована и у другим градовима и местима.
Намера нам је да отваримо Кућу грчких потомака у Београду као сталну музејско-етно поставку, са библиотеком и едукативним радионицама да обновимо споменик Елефтериосу Венизелосу у Новом Саду, као и да поставимо спомен плочу у Маглићу, Бачком Петровцу, у знак сећања на прву грчку комуну у Југославији, коју су чинили Грци овде досељени у време грађанског рата у Грчкој, после Другог светског рата.
-Браничево и Грци?
– Желео бих да се захвалим вашoj новинској кући, која ове године, уз помоћ Министарства културе и информисања реализује пројекат „Грци браничевског округа – траг који не бледи”. Овим дајете допринос афирмацији грчке заједнице у Србији, а нарочито у браничевском округу, који је заједно са подунавским округом, својевремено пружио гостопримство великом броју грађана са грчким пореклом. Такође, на овом подручју постоји и више удружења која негују српско-грчко пријатељство. Поменућу Удружење „Мост“ и Друштво српско-грчког пријатељства „Риста Колоњас“.
Д. Динић