Јана Салапура је матуранткиња друштвено – језичког смера Пожаревачке гимназије. За себе каже да је особа широких схватања која воли да упознаје нове људе и суочава се са новим изазовима. Јана је скромна, вредна, истрајна и праведна. Ништа јој није тешко да учи, али у њеном домену су друштвене науке: психологија, историја и социологија. Воли политику и уметност. Прати свакодневна светска дешавања и обожава да открива нове непознате кулутуре и њихове обичаје. Сматра да је свет изграђен на људима и њиховим међусобним интеракцијама и да нема ничег важнијег од разумевања тих односа.
Током четворогодишњег школовања у Пожаревачкој гимназији, Јана је била чланица хора и у Прагу, на међународном такмичењу хорова, освојила је бронзану медаљу. Била је чланица ликовне секције и учествовала на традиционалним ликовним колонијама поводом Дана школе. Такође, учествовала је на државном такмичењу ученика средњих школа из књижевности у оквиру Друштва за српски језик и књижевност.
Ана Трајковић, професорка социологије рекла је о Јани:
– Јана је ученица са којом је било задовољство сарађивати. Показала је интересовање за друштвене науке, добро познавање материје, као и жељу за новим сазнањима. Смирена је, сталожена, скромна, помало стидљива, али веома зрела и јасна у својим ставовима. Поседује одличну говорну културу и таленат за писање. Читање њених радова представља право уживање. Одговорна је и особа од поверења, спремна да помогне. Цењена је од стране својих вршњака који препознају њене квалитете. Желим јој да ненаметљиво али одлучно, каква је и сама, настави свој пут, да радозналим погледом истражује и да буде пример будућим колегама и сарадницима.
Као изворе информација користи књиге, интернет, радио и вести. Воли да чита и није много избирљива. Чита све, од историјских романа до дистопије. Највише чита на енглеском језику. Иако воли друштвене науке, њена највећа љубав су ипак језици. Планира да упише двопредметне студије енглеског и немачког, те је сигурно да ће се њено будуће занимање односити на језике и сферу комункација. Јанина највећа жеља је да постане књижевница и да једног дана објави своју књигу.
Ако би могла, вршњаке би научила да увек верују у то да дечја машта може свашта и да и неко без уметничких тенденција може да открије да је живот лепши уз само трунку маштарије.
Наташа Берић, професорка енглеског језика, каже о Јани:
– Јана је на први поглед ненаметљива и тиха, али тај први утисак брзо се мења кад почне озбиљан рад. Онда схватимо да је она доследна, темељна, изванредно речита и веома талентована за писање и превођење. Језици, музика и уметност уопште су доминантни у њеним интересовањима. Њен осећај за лепо исказује се кроз све ове активности, било да је реч о активностима са хором наше школе, преводима са енглеског у часопису „Развитак“ или радовима на ликовној колонији. Колико год то било анахроно у ова времена у којима материјализам преовладава, она успева да споји те своје афинитете са реалношћу, са свакодневицом која је некада груба и немилосрдна, а да не изгуби тај елемент разиграности и смисла за лепе детаље који обогаћују живот. И не, она није сањар, али сања чаробне снове.
Марија Салапура, Јанина мајка, каже да је најискренијим и најприснијим разговором одмалена покушавала да објасни Јани озбиљност или безазленост неке ситуације. Свака Јанина жеља да се нечему озбиљније посвети, наишла је на родитељску подршку. С обзиром на то да зна да рад и одговорност, код Јане неће изостати ни у наредном периоду, а њена мајка се нада да интензиван рад неће преузети примат у Јанином свакодневом животу, већ да ће наћи времена и за све оно што њене године и младост носе.
Пожаревачка гимназија је за Јану место на ком се формирала као личност и пронашла свој животни пут. Најважније од свега, упознала је пријатеље за цео живот и заувек ће памтити школу по дивним тренуцима проведеним у њој.