ПРЕПОЗНАЈ И ПОБЕДИ НАСИЉЕ
Министартсво просвете Републике Србије, Педагошко друштво Србије и ГТЗ-а, немачке владине организације у Србији су 2005. године започеле обуке за увођење медијације и обучавање наставника и ученика за конструктивно решавање сукоба.
Пожаревачка гимназија се исте, 2005. године укључила у програм Управљања конфликтима и конструктивно решавање сукоба, који је одмах добио популарни назив вршњачка медијација. Тадашња педагошкиња Пожаревачке гимназије Живкица Ђорђевић покренула је са Наставничким већем, Саветом родитеља и Ученичким парламентом програм у школи који се из године у годину наставља и даје резултате. О почетку реализације, каже:
-Након обуке коју је организовало Педагошко друштво Србије, програм је представљен Наставничком већу, Савету родитеља и Ученичком парламенту. То је било прво упознавање са поступцима медијације, улогом ученика-медијатора у школи и значајем медијације за оснаживање ученика за конструктивно решавање сукоба и стварање безбедне атмосфере у школи. Програм је препознат као веома користан за васпитни рад са ученицима, и добио је велику подршку, тако да је годинама континуирано реализован. Сваке школске године реализована је обука за нове ученике-медијаторе. Они су се након обуке прикључивали Тиму школских медијатора. Ученици би током обуке стекли вештину да у својим одељењима промовишу ненасиље, компетентно реагују у ситуацијама када се најављује или избија сукоб, помогну у решавању конфликтних ситуација, као да сами посредују у решавању конфликата својих вршњака. Усвојена вештина представља трајну ученичку компетенцију. Ученик је у могућности да је примени у свим животним ситацијама када препозна конфликт.
МОДРИЦЕ, СВАЂЕ, ВРЕЂАЊА
Конфликти или сукоби међу људима, а нарочито међу адолесцентима средњег развојног периода од 15 до 19 година, веома су присутни. Често представљају услов и начин функционисања и развоја појединца у друштву. Тешко је замислити однос у социјалној групи који је ослобођен повремених напетости, истицања индивидуалних ставова и мишљења, реаговања на другачије ставове и понашања. Најчешћа помисао на спомињање сукоба и конфликта је слика насиља, туче, крваве повреде, модрице, свађа, ружне речи, вређање, повишен и груб тон у говору, израз лица који плаши. О последицама таквих ситуација у школи, педагошкиња Живкица Ђорђевић каже:
-Такве, изузетно високо напете конфликтне ситуације представљају стресоре за појединца и групу, ометају развој и доношење исправних одлука и могу имати непредвидив ток и исход, са дугорочним непожељним развојним и животним последицама. Код већине адолесцената сукоб доста лако почиње с обзиром да се ради о узрасту у коме је личност изузетно усмерена на себе, и већину непријатних ситуација може тумачити као напад или осујећење. С обзиром да адолесцент велики део времена проводи у школи, сукоби могу настати у различитим школским, наставним и ваннаставним ситуацијама. То могу бити ситуације учења, наставе, такмичења, провера знања, утакмица, приредби… Понашање другог, ученика или наставника, може да се сагледа као непријатељско. Сукоб се може десити у различитом школском простору, учионици, на ходнику, школском дворишту, фискултурној сали, теренима за спорт, тоалетима итд. Сукоби чешће избијају у школским просторима у време које је без надзора наставника. Неки од сукоба имају своју предисторију нетрпељивости, оговарања, ширења гласина, претњи, а неки могу да настану изненада и неочекивано. Снага, интензитет, развој, трајање и последице сукоба су различите, од благих непријатности до великих физичких и психичких повреда.
Медијација у школама
Медијација је од стране педагога, психолога и наставника у српским школама прихваћена као изузетно важна компетенција за успешно управљање конфликтима, њихово мирољубиво решавање, превентивно деловање и стравање безбедне климе у школама.
ШКОЛА БЕЗ НАСИЉА
Прижељкивана атмосфера у свакој школи је потпуна супротност конфликту је мир. То је стање које се сматра условом за напредовање појединца и друштвених група, каже Живкица Ђорђевић и додаје:
-Свако ко ради са децом зна за добробити уравнотежености и склада унутар одељења и саме школе. Реалност показује да је тешко замислити школу без икаквих конфликата у дужем временском периоду. Жеља је, не школа без конфликата, већ школа без насиља. Данашња школа признаје биолошку неминовност и друштвену вредност конфликата, а оно што жели је да наставници и ученици науче вештину управљања конфликтима. Наиме, познато је да умерене тензије подстичу на развој. Да би живот био занимљив и да би се у њему напредовало и развијало потребно је прихватити да су конфликти део свакодневног живота. Они помажу да се боље сагледа стварност, сопствено ограничење и специфичност других људи, помажу да се развијају социјалне вештине за успостављање односа са другима и сарадњу, да се особа осећа спремном и јаком да решава разне животне ситуације.
Подршка школама
Посебну подршку у реализацији и промовисању програма управљања конфликтима пружа Удружење “Креативна педагогија” из Пожаревца. Током 2019. године у сарадњи са Удружењем “Свет речи” из Велике Плане пројекат је реализован у 20 градова, односно, школа у Србији.
НЕНАСИЛНО РЕШАВАЊЕ СУКОБА
Искуство показује да учење о сукобима, стицање вештине контроле може да заустави конфликт или ублажи његове последице и у томе је вредост примене ових програма кроз школовање:
-Учења о конфликтима и њиховом утицају на развој све више наглашавају њихову позитивну вредност и инсистирају на обучавању људи, деце, младих и одраслих да управљају конфликтима. Управљање конфликтима обухвата сазнања о конфликтима, како настају, како се развијају, начине реаговања сваког појединца у конфликтним ситуацијама, препознавање емоција које се јављају у конфликтним ситуацијама и њихове снаге као и овладавање вештинама ненасилног решавања конфликата. Кад учимо о конфликтима не трудимо се да одбацимо њихово постојање и да створимо услове да их не буде. Ми у ствари учимо како да конфликте решавамо ненасилним путем. Важно нам је да у конфликту останемо самопоуздани, а да при том не нанесемо штету другим особама. Тако вештина решавања сукоба постаје веома важна животна вештина сваке особе. Зато је важно да ученици, деца и млади током школовања овладају њоме, закључује Ђорђевић.
МЕДИЈАЦИЈА
Процес медијације није новина. Појављује се одувек у решавању људских сукоба и циљ Медијација или посредовање представља метод ненасилног рашавања конфликта/сукоба који је настао између две или више особа. Суштина медијације је да између сукобљених страна посредује трећа обучена, неутрална особа која се назива медијатор. Током медијације стране које су у сукобу слушају једна другу, сагледавају позицију оне друге стране – децентрирају се и настоје да пронађу решење које је прихватљиво са обе стране.
Циљ медијације је доћи до заједничког решења, односно постићи општу сагласност, тако да су сви задовољни. Да би медијација, односно медијатори постигли циљ конфликту најчешће морају прићи на креативан начин, што је део обуке кроз коју пролазе.
Д. Деурић
Извор: Недељне новине “Реч народа”