Ана Дудаш, књижевница из Ковачице, шездесет и пет година живи у Малом Црнићу. Књижевношћу се активније бави од 1969. године, када је Србољуб Митић, песник из Црљенца, њене стихове објавио у антологији „Предели поезије стишких песника“. Од тада је Ана Дудаш објавила 30 књига поезије и прозе и 33 књиге из области стваралаштва за децу (поезија, проза, сликовнице). Преводила је текстове књижевних стваралаца са словачког и руског језика, објавила 10 преведених књига. Добитник је бројних признања и награда.
Светлост дана недавно је угледала њена нова, осма књига есеја „Реч о речи“. Серијал импресија или књижевних критика о прочитаним књигама, допуњен је осмом књигом са поднасловом „Учење је светлост“. У књизи су, поред осталих и ови текстови: Човекољубље кроз сабрана дела, Кад из равнице нада израња, Лазур поетских речи, Разбокорени лумен равнице, Жуборење детињства, Жижа стваралачке свестраности, Остварење двери до изворишта маште, Неукротивост алтруизма и необузданост чежње, У средишту освита лирског израза… Писци који су заокупили пажњу Ане Дудаш и били јој инспирација за настанак критичких текстова у новој књизи су: Драгица Шредер, Мирко Демић, Ђурица Крстин, Милутин Ж. Павлов, Љубиша Ђидић, Загорка Бунхорисаде, Голуб Јашовић, Славица Јовановић, Раша Перић, Златија Радовановић, Жаклина Перић, Зорка Стојановић, Светлана Перишић, Рада Несторов, Викторија Милеску, Раша Перић…
Ана Дудаш се ослања на младост у којој препознаје лепу будућност. За пример истиче Мирка Димића и његову књигу „Из собе у собу“.
-Путем разноврсних слика он оживљава једно, не тако давно време са свеколиким манирима успешног приповедача. Кроз кратку форму истиче дубоку сензибилност која доноси савршену једноставност исказа не изостављајући, поред трагике да унесе и светлост у суморна збивања…
Осма књига есеја „Реч о речи“ већ је нашла пут до читалаца и место у Завичајном фонду Библиотеке „Србољуб Митић“, у коме су и све остале књиге Ане Дудаш.
З. Стојановић