У Библиотеци „Србољуб Митић“ у Малом Црнићу, одржана је академија поводом сећања на завичајног писца, некадашњег управника ове Библиотеке, која је тада носила назив „14 октобар“, На њеном челу у то време налазио се велики културни посленик Драгослав Живадиновић из Калишта. По пројекту „Сећања“, који реализује библиотека, ово је трећи „Књижевни траг Драгослава Живадиновића“.
Трагове у књижевности на тлу стишке бразде Живадиновић је утиснуо збиркама поезије „Дно ноћи“ и „Тица араратска“, романима „Унук Михајло“, „Судбине“, „Повратак Јакова“, „Спалиште“ и збирком приповедака „Сан и прича“. И све би можда био само сан и прича, да Драгослав Живадиновић рођен 1926. године, није живот посветио развијању културе на просторима Стига у области књижевности, аматерског позоришта, али и друштвено – политичког живота и у томе је био веома успешан. Носилац је бројних признања и награда а једна од значајнијих је „Златна струна“ и награда из Фондације „Драгојло Дудић“.
О књижевном раду Драгослава Живадиновића, говорили су Светомир Мирковић, Велиша Јоксимовић и Златија Радовановић.
Према речима Мирковића Часопис „Стиг“, институција је која траје више од пола века, а самим тим и његови оснивачи, Драгослав Живадиновић, Србољуб Митић, Милисав Миленковић, Ана Дудаш, Драгиша Милошевић и други. Мирковић је говорио и о промоцији књижевног рада писаца из Малог Црнића и Удружењу књижевника Србије.
Велиша Јоксимовић се поред осталог осврнуо и на романе „Унук Михајло“:
„Различите моделе приповедања, од елемената фолклорног реализма до модерне психолошке прозе, који су уочљиви у роману „Унук Михајло“, присутни су и у Живадиновићевој књизи приповедака „Сан и прича“. У његовој прози важно је не само ко их приповеда него и ко посматра. Драгослав има слуха за минијатуру и детаљ. Понекад његови Стижани нису свакидашњи сељаци, већ спомињу и древну филозофију… рекао је Јоксимовић.
Златија Радовановић је говорила о роману „Повратак Јакова“ у коме је историја Срба само потка, полазна нит, коју Живадиновић надграђује.
-Право мајсторство писац је постигао у стварању женских ликова. Све девојке и жене, заносне су спољашње лепоте. Можда пренаглашене сензуалности и чулности. То су жене различитих карактерних и психолошких особина, оценила је Радовановић.
Стихове и одломке из романа читале су: Данијела Б. Радуловић, Зорка Стојановић и Радица Павловић.
З. С.