Чињеницом да је једна млада жена, упркос великим могућностима које пружа Европа, одлучила да се по завршетку школовања врати у завичај родитеља, у срце Хомоља, и отпочне реализацију идеје коју је неговала од малих ногу, довела нас је до Милице Баиновић, модног дизајнера. Наиме, Милица се по окончаним студијама моде у Милану вратила у Крепољин где је са мајком и сестром основала Удружење жена под називом „Вунена“ које је прерасло у предузетничку радњу из које излазе одевни модели вредни дивљења и награда и чине важне модне детаље жена Европе и Америке.

Милица Баиновић је рођена у Пожаревцу, а одрастала уз оца Сима, мајку Весну и млађу сестра, Магдалену:

Детињство сам провела делом у Аустрији делом у Србији, али морам да признам да ми је ово у Србији било лепше. Нисам се превише играла са вршњацима осим са сестром од тетке, али сам зато обожавала да проводим време са баком и дедом, и на послу са мамом, која ме је водила са собом јер сам нерадо одлазила у вртић у Аустрији. Као мала сам открила љубав према ликовној уметности и ручном раду, тако да је то био и један од разлога због кога сам одлазила у вртић, каже Милица.  „Мама, сутра идем у вртић, али само ако тамо могу да се играм на дечијем разбоју“, говорила сам, док сам на питања шта ћу бити кад порастем, као из топа одговарала: „Модни креатор!“.

По завршетку основне школе, када је требало уписати средњу, Милици је интуиција указивала да сачека са модом и да заврши средњу економску. Како је тада живела у Аустрији, није се покајала због одлуке јер јој је донела одлично познавање свих области пословања које јој  данас итекако служи. По окончаном матурском испиту и са одличним успехом, похитала је за већим изазовом  и,  наравно  – да испуни једину велику жељу, да студира модни дизајн и бави се модом.

И тако би. Њен животни пут води је у  Милано, где уписује студије моде и посвећује се модном дизајну.

Претходно сам открила да је за мене модни дизајн одувек подразумевео ручни рад, тако да се та љубав јавила још у детињству, а верујем да су моје детињство и распусти проведени у Србији утицали на љубав према традицији, касније сам научила да плетем. Први већи рад, односно прслук, одрадила сам са својом баком, а касније на факултету плела сам капе за колегинице и пријатељице заједно са мамом.

Први велики изазов, поред дипломског рада, који је такође био усмерен ка традицији, било је такмичење у Београду у оквиру манифестације „Fashion Selection“, које је организовала модна агенција „Select“.

Тема је била управо – спој моде и традиције и мени је одмах дошла инспирација да повежем плетиво и дизајн графичке штампе на текстилу. Својим креацијама освојила сам прво место на том такмичењу, а награда је заправо била самостална модна ревија на наредној модној манифестацији. То је био и први изазов, али такође и први велики успех.

На наше питање да ли су јој модели искључиво од вуне или има и других тканина, Милица одговара:

Нису у питању само модели од вуне, али ручни рад се свакако увек провлачи. Што се тиче предива користимо највише мешавине високог квалитета са вуном, памуком, свилом, мохером и алпаком. До идеја за дизајн долазим тако што махом створим причу у глави и онда ту причу не причам користећи речи већ искључиво креације, створивши једну визуелну интерпретацију. А приче потичу углавном из наше традиције или мог родног краја Хомоља.

Својим највећим професионалним успехом ова млада предузетница сматра успех на конкурсу „Идеја за боље сутра“ Фондације Ана и Владе Дивац, „Смарт Колектива“ и „UniCredit bankе“. „Вунена“ је својим бизнис моделом била један од победника конкурса у 2017. години.

Поред значајног менторства које сам добила у периоду трајања пројекта, освојили смо и вредну новчану награду, која нам је омогућила да наше моделе прикажемо ове године у Милану на сајму моде.

Породица је увек имала веома битну улогу у Миличином послу и, како каже, она јој је и највећа подршка. Воли да их обрадује новим колекцијама или победама на такмичењима, али пре ревије не показује моделе, јер обожава да их изненади и да им све представи у правом светлу на модној писти.

 Тренутно ради на онлајн шопу и на још неким пројектима, а када је о плановима реч, много их је и нема навику да о томе говори унапред.

 -Шта год  да сам почела да припремам испостави да је исход тотално другачији, али се увек претвори у нешто боље од очекиваног. Чак и када нешто нисам добила у жељеном тренутку, уочила сам да је то било за неко веће добро. Значи, све се дешава са разлогом, рекла нам је на крају разговора Милица Баиновић.

Влада Винкић

Share.

Comments are closed.

Skip to content