Чињеницом да је једна млада жена, упркос великим могућностима које пружа Европа, одлучила да се по завршетку школовања врати у завичај родитеља, у срце Хомоља, и отпочне реализацију идеје коју је неговала од малих ногу, довела нас је до Милице Баиновић, модног дизајнера. Наиме, Милица се по окончаним студијама моде у Милану вратила у Крепољин где је са мајком и сестром основала Удружење жена под називом „Вунена“ које је прерасло у предузетничку радњу из које излазе одевни модели вредни дивљења и награда и чине важне модне детаље жена Европе и Америке.
Милица Баиновић је рођена у Пожаревцу, а одрастала уз оца Сима, мајку Весну и млађу сестра, Магдалену:
– Детињство сам провела делом у Аустрији делом у Србији, али морам да признам да ми је ово у Србији било лепше. Нисам се превише играла са вршњацима осим са сестром од тетке, али сам зато обожавала да проводим време са баком и дедом, и на послу са мамом, која ме је водила са собом јер сам нерадо одлазила у вртић у Аустрији. Као мала сам открила љубав према ликовној уметности и ручном раду, тако да је то био и један од разлога због кога сам одлазила у вртић, каже Милица. „Мама, сутра идем у вртић, али само ако тамо могу да се играм на дечијем разбоју“, говорила сам, док сам на питања шта ћу бити кад порастем, као из топа одговарала: „Модни креатор!“.
По завршетку основне школе, када је требало уписати средњу, Милици је интуиција указивала да сачека са модом и да заврши средњу економску. Како је тада живела у Аустрији, није се покајала због одлуке јер јој је донела одлично познавање свих области пословања које јој данас итекако служи. По окончаном матурском испиту и са одличним успехом, похитала је за већим изазовом и, наравно – да испуни једину велику жељу, да студира модни дизајн и бави се модом.
И тако би. Њен животни пут води је у Милано, где уписује студије моде и посвећује се модном дизајну.
– Претходно сам открила да је за мене модни дизајн одувек подразумевео ручни рад, тако да се та љубав јавила још у детињству, а верујем да су моје детињство и распусти проведени у Србији утицали на љубав према традицији, касније сам научила да плетем. Први већи рад, односно прслук, одрадила сам са својом баком, а касније на факултету плела сам капе за колегинице и пријатељице заједно са мамом.
Први велики изазов, поред дипломског рада, који је такође био усмерен ка традицији, било је такмичење у Београду у оквиру манифестације „Fashion Selection“, које је организовала модна агенција „Select“.
–Тема је била управо – спој моде и традиције и мени је одмах дошла инспирација да повежем плетиво и дизајн графичке штампе на текстилу. Својим креацијама освојила сам прво место на том такмичењу, а награда је заправо била самостална модна ревија на наредној модној манифестацији. То је био и први изазов, али такође и први велики успех.
На наше питање да ли су јој модели искључиво од вуне или има и других тканина, Милица одговара:
– Нису у питању само модели од вуне, али ручни рад се свакако увек провлачи. Што се тиче предива користимо највише мешавине високог квалитета са вуном, памуком, свилом, мохером и алпаком. До идеја за дизајн долазим тако што махом створим причу у глави и онда ту причу не причам користећи речи већ искључиво креације, створивши једну визуелну интерпретацију. А приче потичу углавном из наше традиције или мог родног краја Хомоља.
Својим највећим професионалним успехом ова млада предузетница сматра успех на конкурсу „Идеја за боље сутра“ Фондације Ана и Владе Дивац, „Смарт Колектива“ и „UniCredit bankе“. „Вунена“ је својим бизнис моделом била један од победника конкурса у 2017. години.
–Поред значајног менторства које сам добила у периоду трајања пројекта, освојили смо и вредну новчану награду, која нам је омогућила да наше моделе прикажемо ове године у Милану на сајму моде.
Породица је увек имала веома битну улогу у Миличином послу и, како каже, она јој је и највећа подршка. Воли да их обрадује новим колекцијама или победама на такмичењима, али пре ревије не показује моделе, јер обожава да их изненади и да им све представи у правом светлу на модној писти.
Тренутно ради на онлајн шопу и на још неким пројектима, а када је о плановима реч, много их је и нема навику да о томе говори унапред.
-Шта год да сам почела да припремам испостави да је исход тотално другачији, али се увек претвори у нешто боље од очекиваног. Чак и када нешто нисам добила у жељеном тренутку, уочила сам да је то било за неко веће добро. Значи, све се дешава са разлогом, рекла нам је на крају разговора Милица Баиновић.
Влада Винкић