Пожаревљани га знају као доброг бициклисту, каратисту, планинара, тркача, човека који обожава планинарење, рафтиг и кањонинг, пасионираног аутора кратких видео сторија које презентује на YouTube платформи, особу од идеја али и као професионалног управника. Но, не треба заборавити да је Милош Панић најпре одани борац за чистију и здраву околину и да га кроз ову битку води чињеница да је човек део природе који уништавајући окружење заправо доприноси сопственом нестанку.
Милош је рођен у Пожаревцу 1985.године и одрастао са сестром у породици мајке Биљане банкарског службеника и оца Павла радника у Казнено поправном дому Забела. Дане детињства проводио је са вршњацима из краја на улицама недалеко од Градске болнице, што је пружало далеко више могућности у избору игара али и простора који је ван вреве централног градског језгра нудио обиље дружења првенствено на импровизовним спортски теренима. Очигледно да су овакве могућности допринеле да наш саговорник озбиљно уђе у свет спорта, конкретно каратеа и бициклизма, док о љубави према природи каже:
– Неспорно је да су родитељи веома утицали да сестра и ја имамо не само лепо детињство, већ и да нас рано усмеравају ка разнoликим активностима у природи кад год је то било могуће. Све је то прерасло у љубав ка природи а мене трајно усмерило на пут дипломираног инжењера за заштиту животне средине и спортског радника, прича Милош.
Након основног образовања стечеог у школи „Петар Петровић Његош“, данас „Свети Сава“, Панић уписује Економску-трговинску школу у Пожаревцу коју завршава 2004. године као одличан и примеран ђак генерације.
-Стечене навике и усмерење родитеља само су потврдиле моју жељу да на свој начин родном граду и окружењу пружим допринос у очувању природе те сам уписао смер Екологије на Вишој техничкој школи у Пожаревцу. Већ током прве године студија донео сам одлуку да се запослим и омогућим квалитетније школовање па почињем да радим као секретар карате клуба „Пожаревац 92“ у коме сам и тренирао. Истовремено, држао сам приватне часове из стручних предмета и тиме помогао великом броју студената у припреми за полагање испита. Драго сећање на то доба су ми ангажовања на изради више дипломских радова чија је тема била екологија, сећа се наш саговорник који Вишу школу завршава у року и уписујем факултет Заштиту на раду у Нишу где је дипломирао на тему „Екотоксиколошки утицај отпадних вода термоелектрана Костолца на реку Дунав“.
ТАКО ЈЕ НАСТАО „ЕCO BIKE“
У разговору сазнајемо да по стицању дипломе наставља да се бави екологијом најпре кроз писање бројних стручних текстова за један број новинских кућа и часописа а потом и веома конкретно:
-Још почетком школовања имао сам идеју да на неки начин спојим моје највеће љубави – спорт и екологију али да у све то укључим што већи број суграђана. Све се искристалисало 2012. године када долази до оснивања организације симболичног назива који много говори: „ЕCO BIKE“. Наравно, није све могло да се реализује током ноћи и требало је доста времена да уз малу групу ентузијаста који су били уз мене окупим што више Пожаревљана и тако се заједничким снагама укључимо у борбу за чистији ваздух, мању буку и спортску рекреацију кроз бициклистичке вожње како у граду тако и природи.
Кроз рад и ангажовање у Удружењу које је основао, Милош Панић је уложио невероватан труд и ентизијазам на стварању квалитетне еколошке културе у граду и максимално иницирао да се што више пожаревачких волонтера укључи у еколошке акције чишћења бројних локација локација које су неоправдано претворена у мини депоније.
-То је само део приче која се зове „ЕCO BIKE“. Наиме, осмислио сам и организовао небројено еколошких радионица у природи, акција планинарења, рафтинга, кањонинга, трчања, скијања, вожњи бицикла… и тиме добио још већи елан и нове идеје јер се су сеадекватно осмишљени програми реализовали управо онако како зам их замислио, а све у складу са стручним основама које сам стекао школовањем, истиче Панић.
Не би ли на најбољи начин приказао што већем броју људи да уживање у природи може бити лепо и забавно, Милош је паралелно почео да снима специјализоване видео клипове које презентује путем YouTube платформе.
-Сопственим мотивационим снимцима допринео сам да Србија, али и пратиоци широм планете могу гледати активности које организујем док путујем и истажујем у нетакакнутој природи нашег краја. Захваљујући томе, неки од радова награђивани су на поједним конкурсима, док сам лично највише поносом на рад и снимање у периоду короне, када сам једним снимком одушевио делегацију Европске комисије у Србији и као награду освојио путовање у једну од Европских престоница по сопственом избору, сазнајемо од Милоша, који је у време пандемије широј јавности постао познат по томе што је самоиницијативно израђивао заштитне визире и поклањао их Пожаревљанима.
КАДА СЕ ЖЕЛИ, ИМА СЕ ВРЕМЕНА ЗА СВЕ
Уз поменуто, наш саговорник је веома везан за рад са децом у Карате клубу „Пожаревац 92” и Спортско рекреативној асоцијацији нашег града.
-Како су моје пословне обавезе професионалног управника специфичне и често немају стриктно радно време, масимално се трудим да ускладим обавезе које дуже од две деценије имам у Карате клубу „Пожаревац 92”. Након дугог низа година као такмичар, данас сам спортски тренер деце узраста од 4 године као и оних старијих, а највише сам поносан да сам био део једне веома успешне генерације каратиста која је освајала титуле и била победник на такмичењима широм Србије. Неизостано је нагласити сарадњу са мојим тренером Банетом Дмитровићем уз кога сам радио и организовао велики број занимљивих и узрасту адекватних спортско-анимационих такмичења у многим градовима Србије. Наравно, обострани понос је рад са децом у оквиру Спортско рекреативне асоцијације Пожаревца, која је неколико година уназад била саставни део летњих програма одржаваних на централном градском тргу Пожаревца, Спортском центру и Стадиону малих спортова, прича Милош Панић.
Када смо помислили да је нашем саговорнику дан испуњен професионалним обавезама, каратеом, бициклизмом, планинарењем, рафтингом, кањонингом, трчањем, монтажом насталог видео материјала те да му остаје само неколико сати да одспава и крене у нови радни дан, уследило је ново изненађење! Уз све поменуто сазнајемо и лично се уверавамо да је Милош често у породичној башти, брине и о винограду, ту су вино и ракија а као круна свега: он је врхунски мајстор за дрвенарију.
-У слободно време, правим занимљиве и оригиналне ствари од дрвета који се могу наћи у мом дворишту и чине саставни део једне домаћинске породице из Пожаревца. То су клупе, љуљашке, носачи за саксије… Наравно, на начин какви су прављени некада. Традиција у срцу, традиција под мојим рукама и алатом, каже Милош Панић и закључује:
– Иако је у мом досадашњем животу било и других могућности, ја данас живим и радим у Пожаревцу. То је мој родни град кога носим у срцу, те од срца желим и са истомшљеницима се трудим да на свој начин допринесем да град подно Чачалице буде леп, чист, уређен и одише спортом, младошћу и позитивним духом.
Влада Винкић
