Веома деструктивна болест коштичавих воћних врста Monilia laxa изазива сушење цветова или гранчица, али може изазвати и трулеж плодова. Поред коштичавог воћа, може се јавити и код јабуке, дуње и крушке.
Мonilia fructigena најчешће је патоген плодова коштичавих воћака – брескве, нектарине, шљиве, кајсије, трешње. Презимљава на кори стабла у рак ранама у земљишту, на мумифицираним плодовима, који нису уклоњени са грана. Порастом температура и релативне влажности, мицелија ослобађа конидије, које се преносе ветром, инсектима, водом (кишним капима). Најосетљивија фаза за развој инфекције је фаза цветања и прецветавања (Мonilia laxa) и фаза зрења плодова (Мanilia fructigena). Сузбијање овог патогена врши се комбинацијом агротехничких и хемијских мера заштите. Резидба се обавља у јесен, затим следи уклањање мумифицираних плодова, а одмах потом хемијски третман бакарним препаратима тзв. плаво прскање.
Први јесењи третман треба урадити у фази 10-20 одсто опалог лишћа, други у фази до 80 посто опалог лишћа, чиме се дезинфикују ране и сузбија презимљујући инокулум на гранама и преосталом лишћу. Пролећни третман се обавља што ближе кретању вегетације. У циљу смањења презимљујућег потенцијала патогена за ове третмане препоручујемо бакарне фунгициде.
Први третман током вегетације изводи се на почетку цветања (10-20 одсто отворених цветова). У фази пуног цветања (100 посто отворених цветова) треба обавити други третман. Током продуженог цветања, уз присуство падавина, за препоруку је урадити још један третман. Поред обавезних третмана у фази цветања и прецветавања, заштиту је потребно наставити и у фази сазревања плодова, односно када почну да добијају боју и 7-14 дана пред зрење, водећи рачуна о каренци фунгицида.
Виолета Станковић, мастер инж.заштите биља у ПССС Пожаревац