Пожаревачки књижевник Миодраг Лазаревић за којим је четири деценије стваралаштва и 18 књига прозе и поезије, најширем кругу читалачке публике познат је по хумору и сатири, док га пажљиви следбеници писане речи знају и као аутора романа као и дечијег ствараоца.
Међу корицама најновијег романа „Намерне грешке“ који је недавно угледао светлост дана смештена је прича о једном сасвим обичном дечаку, из сасвим обичне породице, окруженог сасвим обичним животним дешавањима. Ненаметљиво, писац нас из догађаја у догађај уљујкује кроз свакодневни живот дечака зелених година живота приказујући га кроз призму нечег несвакидашњег: иако смештен у миље савремене свакодневице, овде нема мобилних телефона чије је звоно оличење „живота или смрти“. Нема ни рачунара са игрицама које бесмислено одузимају сваки драгоцени тренутак младости, живота, породичне историје… Но, можда је то прва намерна грешка аутора који је, како за нас читаоце тако и јунаке, извукао из вртлога савремених технологија које лагано, али сигурно, својим незајажљивим устима гутају интелигенцију, свест и слободу коју је природа свакоме од нас доласком на свет подарила. Друга намерна грешка лежи у даровитости Лазаревића као афирмисаног стратега хумора, да кроз словне грешке измени смисао реченице којом у неким ситуацијама, по некад и претешким за плећа дечака-тинејџера, попут перјаног јастука ублаже пад и од њих начине салто пун духа и енергије.
Кроз итекако реалну причу из прве деценије двадесет првог века писац вешто осликава детаље савремене породице, правећи паралелу између градског и сеоског домаћинства, наслеђених и стечених нарави, бритких и благих шала, не запостављајући чињеницу да и данас деца радо трче за лоптом по ливади, пију хладну воду са бунара, посматрају како пред њиховим очима расте перад и у свему томе уживају. Уколико роман дође у руке нешто старије популације, „Намерне грешке“ ће их на тренутак вратити у само њима знане прохујале „златне“ године младости, док ће млађима ово бити откривање новог-старог света који је ту, око њих. Овде се међу писаним редовима свако бар на секунд може препознати или наћи нешто ново, изазовно и атрактивно. Речју, роман „Намерне грешке“ нема грешке. Осим за оне који га не прочитају.
Иза издања „Намерне грешке“ Миодрага Лазаревића стоји Друштво за афирмацију културе „Пресинг“ из Младеновца.
Влада Винкић