Међународни дан девојака и жена у науци обележен је 11. фебруара широм планете. Светска популација током претходних деценија предузела је мере да оснажи жене за бављење науком, али статистика показује да је њихов положај у свету науке још увек далеко од равноправног.
Унеско је 2018. године спровео истраживање о глобалном положају жена у науци, чији подаци јасно указују на родну неједнакост и у овом пољу. Наиме, у свету има само 33% научница, којима је додељено мање новчаних средстава за сврхе истраживања него мушкарцима. У приватном сектору су жене такође мање заступљене на руководећим положајима, као и на пољу техничких наука. Само 22% жена научница се бави вештачком интелигенцијом, а 28% њих има диплому у областима инжењерских наука.
ГЛОБАЛНА РОДНА НЕЈЕДНАКОСТ ПРИ РАСПОДЕЛИ БУЏЕТА
Подаци до којих је Унеско дошао показују да је од 4 истраживача на свету, само 1 жена. Чак и када одлуче да покрену своју компанију, имају тегобе са проналажењем финансијских средстава. 2019. године је само 2% предузетничког капитала припало женама као вид подршке при покретању свог бизниса.
Неке државе су одлучиле да дају финансијску потпору женама научницама и предузетницама, а међу њима је и Република Чиле. Године 2018. чиле је представио шему за људски капитал за иновације у женским предузећима. Шема подразумева обезбеђивање финансијских средстава за техничке компаније које су основале жене, у виду суфинансирања до чак 40.000 долара за запошљавање особља за одређени пројекат, покривајући 80% трошкова запослења за мушкарце и 90% за жене.
СРПСКА СТАТИСТИКА
На тродневној научној конференцији „Научнице у друштву“, одржаној у Српској академији наука и уметности у фебруару 2020. године, професорка Драгана Поповић је указала да у САНУ, зависно од периода, има од 9 до 13 одсто жена, приближно као у британској или француској академији. Код нас расте број девојака на студијама, студенткиње су већ 1989. чиниле 60 одсто дипломаца на природним наукама, али и даље је број научница знатно мањи од броја научника на наставним или руководећим позицијама у науци, преноси Нови магазин.
На истом догађају је тадашња ректорка Универзитета у Београду, Иванка Поповић, истакла да је на Универзитету у Београду усвојен Правилник о достизању родне равноправности и да је основан Одбор за родну равноправност.
ФЕСТИВАЛ „ЗА ЖЕНЕ У НАУЦИ“
Ове две организације покренуле су Фестивал „За жене у науци“, подстакнуте запажањем колико су жене потребне науци, а колико су у њеном свету и угрожене. „Жени треба наука и науци треба жена“, наводи се на сајту Фестивала.
Од 1998. године сваке године се бира 5 истакнутих жена научница, од којих је свака из различитог дела света. За сада су награђена 122 лауреата, а подржано више од 3.800 талентованих научница широм света.
Од 2010. године овај програм је први пут покренут у Србији уз подршку Министарства просвете, Унеска и Лореал компаније. Сваке године додељују се по три стипендије у износу од 5.000 евра младим научницама које имају до 35 година старости и које су уписале или завршиле докторске или постдокторске студије у области природних наука.
СТИПЕНДИЈА ЗА ДЕВОЈЧИЦЕ
Прошле године је Алтернативни центар за девојке по први пут покренуо иницијативу за давање једнократне помоћи девојчицама које би да се усавршавају у областима спорта, уметности и науке.
Ова организација је успела да прикупи 3,5 пута више средстава од првобитног циља на платформи „Донације.рс!“, захваљујући подршци људи из непрофитног сектора, појединаца из Србије и иностранства, уметника, графичких дизајнера и пословног сектора. 16 девојчица је добило једнократну стипендију од 25.000 динара и тако стекло могућност да новац уложи у лични развој.
ПРЕДВИЂАЊА ЗА БУДУЋНОСТ
У Унесковом научном извештају „Трка са временом за паметнији развој“, објављеном прошле године, наводи се: „У академским круговима жене истраживачице имају краће и слабије плаћене каријере. Њихов рад је недовољно промовисан у часописима високог ранга. Анализа од приближно 3 милиона информатичких радова објављених у САД између 1970. и 2018. показује да родна једнакост неће бити достигнута на овом пољу све до 2100. године.“
Образовање и информисање свакако доводе до решавања многих проблема. Зато је ЕУ инфо Кутак Ниш у сарадњи са Природно-математичким факултетом Универзитета у Нишу 11. фебруара организовао онлајн предавање „Вештине које су потребне младим научницама ван академске клупе“ путем Зум платформе. О својим искуствима и о томе како лакше трасирати пут у науци, одакле почети и које алате користити, са учесницима предавања поделила је Јелена Матејић са Природно-математичког факултета у Нишу.
О томе како побољшати положај жена у науци и како оснажити младе жене да на свом путу ипак истрају, остаје нам само да учимо, а затим деламо.
Милица Михајловић