Откривањем спомен бисте Ђорђу Вајферту, у градском парку, и свечаном седницом Скупштине, у Костолцу је обележен 29. јануар, Дан ове Градске општине, основане пре 12 година.
Подизањем спомен бисте коју су свечано открили председник Градске општине Костолац Серџо Крстаноски и градоначелник Пожаревца Саша Павловић, одата је почаст Ђорђу Вајферту, творцу модерног рударства у Србији, који је заслужан за дуг и аутентичан развој Костолца.
Том приликом, Крстаноски је нагласио да биста представља мали знак захвалности Ђорђу Вајферту за све оно што је урадио за Костолац, за развој рударства и енергетике у овом крају.
– Сви који су га познавали доживљавали су га као вредног, смиреног и скромног човека и епитаф који данас стоји на његовој бисти: „Неће све што сам ја умрети“, јесте његово обележје живота. Када се данас спомене Костолац, људима прво на памет падну термоелектране и копови, Дунав, Виминацијум, угаљ, електрична енергија и то је разумљиво, јер су то нека од главних обележја нашег града. А човек којем можда највише дугујемо за историју и развој рударства и самог Костолца јесте Ђорђе Вајферт, истакао је председник ГО Костолац Крстаноски и наставио:
– Ђорђе Вајферт рођен је 1850. године у имућној панчевачкој породици, где је похађао основну школу. После тога, завршава трговачку школу у Будимпешти и наставља да се усавршава у Великој пиварској школи у Вајенштофену. За време Српско – турских ратова млади Вајферт се јавља као добровољац, а у исто време помаже српској војсци у набавци топова и муниције, за шта добија орден за храброст. Отворио је Фондацију краља Стефана Дечанског, која брине о глувонемој деци у читавој Србији, а потом са Единбуршким одбором жена основао болницу за жене и децу у Београду. Донирао је новац за изградњу Српске академије наука и уметности, а 1890. године постао гувернер Банке Србије. Отворио је 11 рудника у Југославији, а најважнији су рудник бакра у Бору, рудник живе на Авали, олова Рупље и злата Рукмалне. Године 1870. отвара први рудник у Старом Костолцу, а 1883. и у Кленовнику. Од тада, до данас, 152 године траје експанзија и развој рударства у Костолцу. Са сваком новом тоном угља, Костолац се све брже и брже ширио и развијао, попримивши изглед типичног рударског насеља, где се данас производи 14 одсто укупне електричне енергије у Србији. Данас „ТЕ – КО Костолац“, поред електричне енергије, производи и топлотну енергију за читав овај крај и то све захваљујући једном човеку. Од нашег угља засијала је и прва сијалица у Београду.
Честитајући празник Костолчанима, пред Спомен бистом Ђорђу Вајферту, обратио се и директор корпоративних послова Огранка „ТЕ – КО Костолац“ Ђорђе Кучинар. Нагласио је значај оваквог начина да се Ђорђу Вајферту укаже поштовање и додао:
– Десетинама година уназад то смо радили на наративан начин и путем писане речи, али захваљујући реализованој идеји локалних власти о Спомен бисти, данас смо у прилици да то чинимо и на један нови начин. Ђорђе Вајферт је зачетник рударске тековине која посебан значај има за Костолац, али и за целу Србију. Данас тај општи значај видимо кроз електроенергетску стабилност, конкурентност привреде, цену електричне енергије, уопште стандарда свих грађана. У време Ђорђа Вајферта држава Србија је била сиромашна, тако да његова активност има посебну тежину. У Костолац је стигао као тридесетогодишњак, купивши рудник лигнита у повоју, у Старом Костолцу. У том тренутку, у зачецима, производња је била на нивоу од 700 тона годишње, а већ после десет година, од његовог преузимања рудника, производња је 200 пута увећана и износи 206.000 тона.
– Права радника била су на изузетно високом нивоу. Био је то најмодернији рудник крајем 19. века на Балканском полуострву и костолачки рудари су били најплаћенији. Временом, расте потреба за лигнитом, тако да од тог момента, па до данас, ми се стално боримо да повећамо производњу, поготово од када расте потреба за електричном енергијом. Временом, отвара се окно Кленовник, речним транспортом се превозио угаљ, на чему се афирмисао Драгутин Тодић, један од највећих задужбинара Србије. Године 1925. рудник постаје акционарско друштво, током Другог светског рата Немци отварају први површински коп који је био у експлоатацији до 1980. године. Те године отвара се Површински коп „Ћириковац“ и прве тоне угља из копа „Дрмно“, који је и данас у експлоатацији, долазе 1987. године. Данас, сећајући се лика и дела Ђорђа Вајферта, можемо спознати неке опште прихваћене друштвене вредности и трудити се да их и данас применимо, поручио је Кучинар.
Д. Динић