У Пожаревачкој гимназији одржан је свечани испраћај матураната који су Гимназију уписали школске 2015/2016. године. Обраћајући се присутнима, директорка Пожаревачке гимназије Данијела Жуковски је истакла да су ово последњи дани које матуранти проводе као гимназијалци, да се за њих сада отварају нека нова врата, али и да ће врата Гимназије увек остати отворена за добра стара сећања, памћења и подсетнике вредне препричавања.
-Четири године нашим заједничким ходницима орили су се ваши бројни кораци, ваши успони и падови, приче и поуке и наше данашње окупљање доказ је да ништа од тога није било узалудно. Вероватно, кроз свакодневну рутину, нисте стигли да осетите дубље значење тих корака. И можда га нисте ослушкивали када сте први пут прошли кроз врата ове установе, која је деценијама градила своју богату традицију. Нисте вероватно ни помишљали да се баш иза првих неколико пролазака кроз та иста врата крију први трагови које нечујно остављате док и сами својим корацима пишете историју наше школе. Као прваци дошли сте углавном збуњени и уплашени. Као другаци показивали сте снагу и неумољивост младалачког бунта. Као ученици трећег разреда осетили сте да можете бити први у свему чега се дотакнете. А онда, као матуранти, почели сте да осећате надмоћ мудрости коју је изградило 18 година вашег живота, који је почео да поставља нова велика питања, чије ћете одговоре од сада тражити. И опет ћете бити збуњени, уплашени као некада, али, сигурна сам, и неуморни у својој жељи да никад не престанете да отварате нека нова врата у сваком изазову који живот пред вас стави… Данас ћете поново проћи кроз позната врата. Не заборављајте да су ту увек за вас и да ће у себи увек носити дубље значење. Када их данас оставите иза себе, кроз њихову ће причу проговарати све лепо што сте овде доживели и храбриће вас поукама да будете одлучни и истрајни у ономе што ћете тек доживети. А нека уз вас буду добро здравље, подршка најмилијих, љубав која ће вас инспирисати и нека вам се отварају врата пред која будете стали. И не заборавите, ви данас не одлазите из Гимназије, ви од данас заувек остајете гимназијалци, казала је Данијела Жуковски.
Као и сваке године на свечаности су уручене награде. Одлуком Наставничког већа награђено је 49 ученика, диплому „Вук Караџић“ завредело је 28 ученика, признање „Пожаревачка гимназија“ 14, а признање за допринос развоју културних манифестација у школи и презентовање школе 38 ученика.
За најбољег математичара генерације и ученика генерације природно – математичког смера проглашен је Михаило Миленковић, а за ученика генерације друштвено – језичког смера Дуња Ристовић, која се у своје и име свог школског друга обратила присутнима рекавши:
-У животу свако од нас има циљ. Сматрам да се циљеви остварују путоказима и ја сам свој путоказ пронашла у овој школи, у школи где сви професори делујете на нас, трудећи се да од нас направите првенствено добре људе, рекла је Дуња напоменуши да је осим подршке у школи имала безрезервну подршку у члановима своје породице.
УЧЕНИЦИ ГЕНЕРАЦИЈЕ
Дуња Ристовић
Током школовања истакла се изузетним школским успехом, активним радом у лингвистичкој секцији и вишегодишњим учешћем на такмичењима из српског језика и књижевности у области језика. Освојила је прво место на Републичком такмичењу из лингвистике и друго место на Окружном такмичењу из српског језика. Учествовала је на различитим школским активностима и програмима: „Ноћ истраживача“, „Ноћ вештица“, на Франкофонији – представи на француском језику, Сајму књига, на школским кошаркашким турнирима…
Била је члан редакција часописа „Развитак“, водитељ на испраћају матураната и активна у истраживачком пројекту“Негујмо српски језик“. Омиљени предмети су јој српски језик, историја, латински језик, психологија и физика. Определила се да упише Правни факултет Универзитета у Београду, а циљ јој је да буде јавни тужилац.
-Омиљена активност ван школе ми је балет који увежбавам пуних 17 година у Балетском студију „Амадеус“. Балет ме је много тога научио, јер када излазимо на бину и сцену ми кроз осмех решавамо све проблеме.
Предивним речима описала је своје школовање у Пожаревачкој гимназији.
-Првенствено ми је драго што сваки професор увек даје свој максимум и труди се да препозна наш таленат. Тако су и професори који нису мени лично предавали, препознали да ја имам таленат за матерњи језик, трудили се да раде са мном и резултати су се касније исплатили. У Пожаревачкој гимназији сам упознала много пријатеља, професора који су увек расположени за сарадњу и школских другова, тако да је ово један од најлепших периода мог живота. Поносна сам што сам део ове школе. Пожаревачка гимназија може да нас научи како да првенствено будемо људи, отвара нам врата и усмерава нас на безброј путева од којих ми бирамо онај прави, онај који се поклапа са нашом индивидуом, истакла је Дуња Ристовић.
Михаило Миленковић
Током школовања истакао се изузетним успехом у редовном учењу и на такмичењима из математике и физике. Освојио је на Републичком такмичењу из математике прву награду, у првој години, као и трећу награду, у трећој години. Као члан тима школе освојио је трећу награду на републичком нивоу, а појединачно другу награду. Интересују га математика, програмирање и физика.
Ван школе, овај млади Костолчанин воли да излази са друштвом, игра фудбал, слуша музику. Активан је у Фудбалском клубу „Обилић“ из Живице. Планира да упише софтверски инжењеринг на Електротехничком факултету.
-Ове четири године су најлепше године мог живота. Школа ми је омогућила све потребне услове за рад, професори су увек били ту да помогну, имао сам пуну подршку пријатеља и родитеља. Надам се да ћу по завршетку факултета успети да пронађем успешан посао, наглашава Михаило Миленковић.
Д.Динић