Библиотека у Костолцу, Oгранак Народне библиотеке „Илија М. Петровић“ Пожаревац, позива на представљање књиге „Црне песме за црна јутра“ ауторке Милице Милошевић.
Промоција ће бити одржана у четвртак, 8. октобра, с почетком у 18 сати, у просторијама Библиотеке у Костолцу.
Позивају се сви љубитељи књижевности и писане ријечи да присуствују овом књижевном сусрету.
Милица Милошевић завршила је основну школу у Костолцу, као и нижу музичку школу, одсек за гитару.
Још у основној школи је осећала да жели да промени свет, па се тако и њена перпспектива мењала. Милица не уписује средњу музичлу школу, иако је можда ово било очекивано, већ уписује Медицинску школу у Пожаревцу. Тада је „веровала“ да ће јој се смер зубни техничар свидети, али убрзо увиђа да такав тип посла није оно што њу привлачи.
Милица креће да се доста интересује за социјалне науке, уметност, па тако и у међувремену налази време да дође до њене омиљене библиотеке у Костолцу и изнајми по неку књигу. Прво су то биле домаће лектире, а онда преко „Пет пријатеља”, љубав се наставља на Стивена Кинга, до „Незавршених прича“ Џ. Р. Р. Толкина, до Кафкине „Метаморфозе“ и многих других наслова. Милица убрзо схвата да је то оно нешто што је интересује. Ко је у ствари човек, како се човек уклапа у друшто, да ли се уклапа, да ли треба да се уклапа или не?
Како је и она сама увек била сходна преиспитивању убрзо схвата да стоматологија неће бити њен позив. Током школовања у средњој школи увиђа да је образовање оно што је занима, али из другачије перспективе. Из перспективе промена и не традиционалног приступа учењу. Па тако негде и заправо увиђа да ће то заправо бити њен позив – нешто што је везано за образовање.
Милица тада креће у потрагу да сазна где може да преиспитује образовање, образовне методе, дидактику, приступ учењу, али и ученике. У том процесу сазнаје за адрагогију. Андрагогија је наука о учењу одраслих, у најкраћим цртама. Читајући курикулум, она увиђа да је то оно што тражи, па уписује истоимену науку на Филозофском факултету, Универзитета у Београду. Завшила је основне и мастер студије на истоименом факултету и одељењу, а онда и још један мастер на Зарландском Универзитету у Немачкој, смер Едукациона Технологија.
На мастер студијама се такође интересовала и за експресивне методе у учењу, па тако заједно са још пар колегиница пише рад који је био представљен у Солуну на тему Лиминалних простора у Београду. Милица затим креће дубље да се интересује на начине на које људи уче, а посебно жене, па тако и пише мастер рад на тему “Видео игре и учење родних улога код жена”.
Током студија, Милица је радила разне волонтерске послове и имала низ пракси, што је и допринело њеном првом запослењу. Првих година је радила као Регрутерка у једној великој и интернационалоњ компанији за запошљавање, а затим наставља каријеру у једној ИТ компанији где је радила као Регрутерка за селекцију, а потом постаје и Тим Лидер након многих успешних пројеката. На позицији лидера је доста радила на развоју својих колегиница, али и на развоју њихових вештина.
Управо у том периоду, она креће да се бави више радним задацима који су везани за тренинге, учење, бреднинг и Милица креће опет да се сећа своје прве љубави, а то је образовање. Она затим увиђа да није више толико задовољна оним што може у земљи. Политичка ситуација, нетолеранција на страх, али и Миличина жеља да оде негде у иностранство и заврши мастер опет долази „на тапету”. Конкурисање на мастер студије креће 2022 године када те исте сазнање да је упала на већ горепоменуте студије.
Прихвата понуду мастер студија, даје отказ, оставља свој живот у Србији и сели се за Немачку, у град Зарбрикен, где ће завршити још једне студије са просеком 1.5. На овим студијама се такође занимала за спој образовања, али и модерне технологије, где је радила истраживање на тему ЧетГПТ-ја и промтинг механизама за дизајнирање лекције из математике, тачније геометрије. Током студија је радила као тутор на факултету, затим у образовном институту, а онда на другој години мастер студија добија студентски посао у једној великој компанији. Она се овде показује као јако добра у томе што ради и добија понуду за посао, коју притом и прихвата. Милица ради у овој компанији као инструкциони дизајнер. Она овде дизајнира е-учења, организује тренинге, помаже у учењу и развоју запослених.
Поред свега овога, Милица воли да пише, трчи, иде на концерте, дружи се са пријатељима. Њу такође занима језик као такав, правилна, али и неправилна употреба речи, као и питање да ли уопште реч може бити употребљена на погрешан начин. Када има времена користи своје време да проучава језик, посебно јер живи у иностранству где среће јако пуно занимљих људи, различитих.
Милица јако воли уметност, као и писање тако да када има времена доста посвећује и томе. Милица је увек проналазила времена да пише. Прву песму је написала у првом разреду основне школе, када наставници нису веровали да је то она написала, јер је песма била доста озбиљна, па никада не бива послата на литерарни конкурс. Може се рећи да је ово иницирало да се пробуди бунт у Милици, па она тако наставља да пише. У једном моменту додуше, она заборавља на писање.
Писању се потпуно вратила 2015 године када је отворила WордПресс блог „пакленостање“ који је тада требао само да служи Миличном освртању на живот, праведност, политичку ситуацију и неке обичне теме. Међутим, тај блог постаје база Миличиних песама. До 2026 године Милица је ту написала преко 60 песама. Неке су обрисане, неке архиниране, а нека пренете у Миличну збирку песама „Црне песме за црна јутра“. Миличине песме су настале, али и настају у њеној сировој енергији. Она се не враћа да доради песме. Она седне, напише и затвори WордПресс сајт. Током писања, често и црта. Што се у горе поменутој збирци и може видети. Илустрације током писања настају као неки додатни одјек на њено сосптво и “сенку” која увек жели да изађе на видело. Сходно томе и песме су некада одјек Миличине сенке, онога што она обрађује ментално, али и запоставља.
Милица се нада да ће за живота написати још коју књигу и да ће она наћи пут то неког ко је такође у потрази за разумевањем себе.
Издате песме_примери радова:
- Синђелићеве Чергарске Ватре 35 – 2025, Песме: „Само” и „Чаша је празна”. Доступно само у хард копи издању.
- Најбоља кратка прича Пирота, „Прича о упаљачу”, Дом Културе Пирот, Пирот. 2025, страна 37.
https://dkpirot.rs/wp-content/uploads/2025/02/20/kratka%20prica%202025%20final.pdf
- Збрика поезије песама “Црне песме за црна јутра” 2026, Нова Нова Поетика. Доступно само у хард копи издању.
Академске публикације: https://reff.f.bg.ac.rs/bitstream/id/8243/bitstream_8243.pdf