У пожаревачкој Народној библиотеци ,,Илија М. Петровић” 7. априла, одржана је промоција деветог зборника докумената „Развој саобраћајне службе пожаревачке железнице у Дунавској бановини 1929 -1941 – одабрана документа“ , из едиције „Зборници докумената“ Историјског архива Пожаревац.
Поздрављајући присутне, директорка Историјског архива Пожаревац др Јасмина Николић је истакла важност објављивања архивске грађе, као једног од најодговорнијих задатака савременог архива, чији је циљ презентација и заштита.
Присутни су имали прилике да виде текст о одобрењу зајма Пожаревачкој области за грађење железнице, у листу Грађанин, 1929. године, зграду Пожаревачке железнице из збирке фотографија Танасија Бате Димитријевића, Драгослава Богдановића Буцића и још доста вредних сведочанстава о овом железничком комплексу који чува стогодишњу историју српских железница.
Зборник одабране архивске грађе, приређивача Мирјане Степановић, Милана Станковића и Драгане Јовановић, архивских посленика из Историјског архива Пожаревац, доноси 63 изворна документа о развоју саобраћајне службе пожаревачке железнице у временском периоду од 1929. до 1941. године, који се чувају у фондовима Архива Југославије, Архива Војводине, Историјског архива Пожаревац и Железничког музеја у саставу „Железнице Србије“ у Београду. Зборник докумената објављен је под покровитељством Града Пожаревца.
Прва железничка пруга од Пожаревца до Дунава, код Дубравице, изграђена је 1886. и 1887. године за потребе циглане, градње Пожаревца и окружног начелства, по деоницама. Друга пруга до Дунава пуштена је у рад 1910. године. Године 1912. железничка станица Пожаревац добија већи значај продужетком пруге до Петровца. На улазу у парк Чачалица може се приметити заборављени колосек пруге малог воза кога је вукла парна локомотива, са којим се тркао први српски атлетичар, олимпијац Драгутин Томашевић. Железничка станица Пожаревац налази се на железничкој прузи Мала Крсна – Мајданпек . Деоница Мала Крсна – Пожаревац је отворена је за саобраћај 1. децембра 1920. године, а даље, до Мајданпека, пруга је довршена изградњом још три деонице. Прва деоница је Пожаревац – Кучево, пуштена у саобраћај 3. децембра 1939. године. Немци су изградили пругу Костолац – Пожаревац 1941. године. Део пруге од Кучева до Бродице отворен је 29. новембра 1948. године. Последња деоница, Бродица – Мајданпек завршена је крајем шездесетих година 20. века.
Железнички комплекс у Пожаревцу сачувао је део техничких уређаја и железничких објеката из времена изградње станице. Између осталог, још увек постоје водонапојници за парне локомотиве, зграда ложионице, сервисни канал и скретнице.
-Овако како је сада видите идентична је била 1929. године, само је у каснијим годинама добила спрат више. Од 1929. године до 1941. године, по архивским докумената, било је 200 запослених људи у пожаревачкој железници. Она је у том периоду била под окриљем Новог Сада, јер смо тада припадали Дунавској бановини”, објаснила је Мирјана Степановић, виши архивист и приређивач ,,Зборника”.