У Средњој школи „Милоје Васић“ у Великом Градишту постоји сандуче у које ученици ако нису спремни да отворено пријаве било какав облик насиља, анонимно могу да оставе поруку. Последњих година се слабо користи зато што су ученици прилично слободни да о својим проблемима отворено говоре, прича Марија Стојановић, професор психологије у школи и члан Тима за заштиту од дискриминације, насиља, злостављања и занемаривања:
-У школи имамо сандуче које омогућава ученицима да могу анонимно да пријаве насиље уколико им је проблем да то кажу некоме лично. Иначе, увек им нагласимо да им је одељенски старешина или било који члан тима на располагању. У последње две године није било ниједне анонимне пријаве, јер наши ученици немају проблем да нам приђу, отворени смо. Када смо почели, било је, две су биле озбиљне, а две зато што им је било интересантно што је сандуче постављено.
У овој школи се према речима Марије Стојановић, реагује и на најмање пријаве, буквално и на нешто што би могло да се схвати као ситница. На све се реагује, јер се не зна докле ситница може генерално да доведе:
-Можда управо због тога, закључује Стојановић, у последње време нисмо имали ништа озбиљније.
Весна Новковић, директорка школе:
-Шта је то што се дешава у 21. веку и утиче на рањивост и осетљивост деце и прави разлику између 20. и 21. века? То је време кризе, социјално економске али и све већи број развода. Деца из непотпуних породица су осетљивија. Спој две околности, непотпуна породица и економска несигурност, чине дете у развоју рањивијим, несигурнијим и тада окружење на њега има већи утицај.
Покушавамо да им дамо свако врсту подршке нарочито укључујућијих у ваннаставне активности и то се показало као добро
ТИМ ЗА ЗАШТИТУ
Тим за заштиту од дискриминације, насиља, злостављања и занемаривања у Средњој школи „Милоје Васић“ је формиран 2011. године. Од тада је имао низ активности, организовао се и укључивао у реализацију пројеката са намером да упозна и ученике и родитеље о проблему вршњачког насиља. Пре свега, каже директорка Школе Весна Новковић, делује се превентивно:
-Показало се да је добро што радимо од почетка са ученицима и родитељима. Скоро смо имали прилику да се ђак разредној старешини обратио без персирања. Реаговали смо, иако није било никакве лоше намере, управо је имао добре односе са разредном…Није му било необично да не персира, јер и своју мајку зове именом. Ипак је, после разговора, схватио и извинио се. Отворени смо, али начин комуникације у школи и према старијима мора да се поштује, каже директорка Новковић и додаје:
-Значајно је да смо код родитеља просто освестили тему насиља. Пре двадесетак година десило се једно насиље у овој школи. Прво је то била претња, а затим и физичко насиље према нашем ђаку. Тада се није на овај начин деловало па су сами решавали и дошло је до физичког контакта и ђак је повређен. Онда је родитељ дошао разгоропађен да реагује. Добро се завршило на срећу, а сада баш тај пример узимамо када им говоримо о превенцији насиља.
Сарадња са институцијама, Центром за социјални рад, тужилаштвом, полицијом је добра и све увек може да се реши, потврђује директорка, али:
-Све можемо као школа да толеришемо, да разговарамо и да се споразумемо али, толеранција на насиље је овде нулта. Није дозвољено насиље ни у каквом облику.
Јелисавета Дамњановић, ученица трећег разреда:
-Моја другарица Селвестра и ја смо биле на обуци у радионици против дигиталног насиља, причали смо шта је то, врсте, како се решава, ко су насилници, ко су жртве насиља… Међутим, иако смо подстицале другове да уколико имају неке проблеме разговарају са нама, нисмо добијале повратну информацију од њих.
Оно што лично видим у школи је да нема насиља, нема ситуација где је неко морао да интервенише. Уколико је већи конфликт између двоје ученика, онда разредна помогне да се разреши. Сада када смо у трећем разреду смо сложни, у првом је било мало другачије, док се нисмо добро упознали.
ОНИ СУ МЛАДИ
Марија Стојановић, професорка психологије у Средњој школи „Милоје Васић“ и координатор Тима за заштиту од дискриминације, насиља, злостављања и занемаривања о превентивној активности која се континуирано води да не би дошло до сукоба са нежељеним последицама каже:
-Они си млади, деца су, тако да долази повремено до неких кошкања и несугласица, али они то углавном решавају између себе, тако да не пређе у нешто даље. Када буде потребе, укључује се одељенски старешина, а у озбиљнијој ситуацији укључујемо се ми као тим. Тим је формиран 2011. године и ја сам од тада координатор. Ми стварно имамо велики број превентивних активности, почев од тога да када први разред крене у школу, обиђемо сва одељења, све упознамо са тим шта спада у насиље и могућностима које не треба да се десе, али и како их треба решавати. Такође, на првим заједничким родитељским састанцима појављује се цео тим да се и родитељи упознају. Радимо презентације за родитеље, али смо због короне пре две године почели да их шаљемо преко вибер група, а доступан је и преко сајта школе.
Несугласице не воде саме по себи до насиља, чак су и потребне, нарочито у том адолесцентном узрасту:
-Конфликт је потребан, личност се развија на основу конфликта и из сваког се нешто учи. Важно је да се не развија у неки вид насиља, објашњава Стојановић.
АНОНИМНО ДИГИТАЛНО
Међу вршњацима, па и ученицима Средње школе у Великом Градишту, дешава се понекад, мада доста ретко, насиље које су омогућиле нове технологије:
-Било је једно дигитално насиље и то смо као школа пријавили полицији, али нисмо сазнали ко је вршио насиље. Писало се о неким нашим ђацима, баш вулгарним речником са профила који се звао Велико Градиште. Не знамо ко је стајао иза профила, али смо пријавили полицији зато што су наша деца била мета. Нисмо добили никакву повратну информацију, али је то по пријави одмах престало, каже Стојановић и додаје:
– Што се наших ђака тиче, буде на друштвеним мрежама ту и тамо непримерених коментара када неко објави слику… Увек причамо и са једним и другим актером и онда то престаје без проблема. Ако буде потребно, позивамо родитеље, али до тога углавном не долази, каже професор психологије Марија Стојановић.
НА РАДИОНИЦАМА О СУКОБУ И СТРАХУ
Иначе, Марија Стојановић је уз подршку педагога Александре Димитријевић 2021. године одржала две радионице на тему „Сукоб“ чији су циљеви били развој способности уживљавања/емпатије у улоге учесника у сукобу и улога оних који сукоб разрешавају, разумевање когнитивног и емоционалног контекста вршњачког насиља, развијање способности активног разрешавања конфликтних ситуација у вршњачкој групи. Задатак који су ученици имали на радионици био је решавање конфлитних ситуација из угла ученика и угла одраслих. Ученици су активно учествовали у раду и дали пуно конструктивних предлога како ненасилно треба решавати конфликте.
У априлу ове године, под покровитељством Општине Велико Градиште одржан је ауторски програм превенције вршњачког насиља са називом
„Зато што те се плашим“. Програм је организован за сву децу од 1. до 3. разреда Средње школе „Милоје Васић“, а чиниле су га три целине. Први део била је представа под истим називом. У другом делу програма деци се обратио психолог, проф. др Жарко Требјешанин који је ученике упутио у проблем вршњачког насиља.
У трећем делу програма деца су својим идејама сугерисала како да се реше конфликти из представе.
Д. Деурић