Служба за здравствену заштиту школске деце у оквиру пожаревачког Дома здравља постоји од оснивања ове установе. У њој се обављају превентивни и куративни прегледи деце узраста од 7 година па до краја средњошколског образовања. Реч је, наиме о ученицима из седам основних школа на територији Пожаревца, две сеоске школе у Лучици и Брадарцу и из седам средњих школа међу којима је и Техничка школа у Костолцу.
Мр.сци. др Жељана Станковић, истиче да у Диспанзеру раде три педијатра, два лекара опште праксе и једанаест медицинских сестара.

– Што се тиче избора лекара он је на бази добровољности с тим што је могућа замена сходно законским регулативима. Бавимо се лечењем деце и превентивним радом. Превентива се састоји од редовних систематских прегледа које обављамо у свим непарним разредима, првом, трећем, петом и седмом разреду основне школе и првом и трећем разреду средње школе. Постоје и контролни систематски прегледи који се обављају само код деце код којих су откривене неке аномалије и они се раде у парним разреднима, другом, четвром, шестом и осмом у основним школама и другом и четвртом у средњим школама. У осмом разреду деца се ревакцинишу против дифтерије, тетануса и дечије парализе. Кад добију ревакцину против тетануса заштићени су у наредних десет година и уколико се повреде у међувремену нема потребе за неком додатном заштитом. Иначе, комплетан календар вакцинације се завршава у осмом разреду када се ученицима издају лекарска уверења за упис у средње школе. Ми смо такође надлежни и за издавање медицинских потврда деци која се баве спортом, та потвда је бесплатна до четрнаесте године живота. Наша служба сарађује са школама при издавању медицинских потврда за одлазак ученика на екскурзије и рекреативну наставу, сазнајемо од др Станковић која додаје да при овој Служби успешно функционишу Превентивни центар и Саветовалиште за младе.
– У Саветовалишту за младе обављамо превентивне, групне и индивидуалне здравствено – васпитне радове, а поред превентивног рада могуће је и лечење по потреби. Саветовалиште је регионалног карактера и пружа услуге деци узраста од 10 до 18 година. Њима су на располагању педијатри, гинеколози, један психолог, један психијатар и медицинске сестре. Радно време Саветовалишта је сваког радног дана од 7 до 20:30 сати. У договору са школама организујемо и тематска предавања са акцентом на репродуктивно здравље и едукацију о здравим стиловима живота, на значај бављења спортом, превенцију злоупотребе психоактивних супстанци, гојазност и правилну исхрану, занемаривање и злостављање, очување менталног здравља младих и другим темама од значаја за децу и омладину, истакла је др Станковић.
Значај физичке активности деце
Са почетком школске године и долаком хладнијих дана, почињу разне респираторне и бактеријске инфекције. Овај период карактеришу хладна јутра и вечери, знатно више дневне температуре. Ни старији у таквим условима не знају како да се понашају, а тек деца!
-Саветујемо слојевито облачење. Затим, потребно је што чешће проветравати просторије у којима се седи, јер се у затвореним просторијама инфекција брзо шири, вируси се преносе капљичним путем. Потребно је редовно прати руке, то знатно смањује шансу да се унесу штетни бацили у тело. Када су деца болесна треба их довести код лекара и искључити из колектива онолико дуго колико то лекар процени , јер се у колективима преносе вирусне и бактеријске инфекције. Ако је дете болесно нужно је поштовање прописане терапије и хигијенско-дијететски режим . Скренула бих пажњу родитељима и професорима физичког да се придржавају процене лекара када дете не сме да се бави физичком активношћу. С обзиром на то да је полазак у школу специфичан период у животу деце, поготово првака, како у основним тако и средњим школама, родитељи би у овим ситуацијама морали да искажу већу пажњу и толеранцију према њима. То је прелазак из режима мирног и рекреативног стања, у период са много обавеза, тако да су им толеранција и прилагођавање и те како неопходни.
– Ми још саветујемо редован сан у трајању од 8 до 10 сати, пет оброка дневно, доручак, ручак и вечеру и две ужине. У последње време много нам је гојазне деце па препоручујемо да се не једу грицкалице, слткиши, не пије превише сокова, да исхрана буде богата природним витаминима и обилује свежим воћем и поврћем. Запажамо да су нам деца изузетно физички неактивна, доста времена проводе седећи испред телевизора, компјутера, са телефонима у рукама…Светска здравствена организација препоручује да се само два сата дневно друже са овим техничким достигнућима. И још нешто: Инсистирамо на физичким активностима која су неопходна за нормалан раст и развој. Ако не више, а оно бар сат времена да нам деца буду физички активни, препоручила је др Станковић.
И.Р.