Удружење пензионера Градске општине Костолац самостално постоји и ради 13 година. За то време окупило је и помогло бројним пензионерима из Костолца, Кленовника, Петке, Старог Костолца и Острова.
Свему томе допринело је заједништво, уважавање и сагласност о циљу да унапреде свакодневицу пензионера на територији Градске општине Костолац, о чему се, пре свега, брину председник Удружења и чланови Извршног одбора.
ЗАСЛУГЕ СЕ ПАМТЕ
Сагледавајући године уназад, актуелни представници костолачке организације пензионера, предвођени председником Љубишом Живојиновићем, приредили су пригодну свечаност на којој су тројици чланова уручили захвалнице за дугогодишњи рад у Удружењу.
Добитници захвалница су Мирче Димитров из Костолца, иначе бивши председник Удружења, којем је уручена и уметничка слика, потом, Борислав Јоле Милановић из Старог Костолца и Гојко Милановић из Петке. Захвалнице им је предао заменик председника Удружења пензионера Добрица Живановић.
– Желели смо да испратимо и искажемо захвалност пензионерима који су дуго радили у Удружењу. Према документацији, 2003. године почело је активно да се ради на осамостаљивању пензионерске организације у Костолцу, које је постигнуто 2010. године. Многи од тадашњих актера данас нису са нама. Међу њима су и први председник Душан Деспотовић, као и Басарић и Рајко Нонковић. Жао нам је што нисмо имали прилику да и њима искажемо захвалност за све што су учинили за Удружење, истакао је председник Живојиновић и свима пожелео дуг живот и што угодније пензионерске дане.
НАЈСТАРИЈИ И НАЈМЛАЂИ
Мирче Димитров, иначе најстарији члан Удружења, том приликом је уз речи захвалности подсетио на свој досадашњи животни пут:
– Рођен сам 1933, у селу Клисурици, у Општини Сурдулица. Школовао сам се на српском језику, а по избијању рата на бугарском. Завршио сам средњу техничку школу и добио да бирам посао између Раше, Врдника и Костолца. Одмах сам се определио за Костолац и од 1951. године сам овде. Завршио сам и Вишу школу за организацију рада и Школу резервних официра и имам чин капетана прве класе. Ово ми је четврти испраћај. Први је био на ПК „Костолац“, где сам радио 33 године, од надзорника до техничког руководиоца. Други је био са места шефа Службе заштите на раду у Комбинату „Костолац“, а трећи када сам као пензионер радио 11 месеци у Дрмну, јер су нас тражили као испомоћ. У деведесетој години, ово ми је четврти испраћај и велико вам хвала на томе и на сарадњи током свих година.
Борислав Јоле Милановић рођен је 1940. године и радни век је провео у Костолцу, у ПРИМ-у, Геораду, електрани и пензионисао се из дрмљанске електране. По занимању је механичар, после чега се дошколовавао до више школе. У пензији је од 2001. године. Убрзо, 2003. године, изабран је за председника Месне организације пензинера у Старом Костолцу. Више од двадесет година био је у Извршном одбору Удружења. Раздужио се пре неколико дана.
– Верујем да смо успели да помогнемо пензионерима, нарочито болесним и социјално угроженим. Није било лако, али увек смо чинили све што смо могли. Свима у Удружењу желим успешан даљи рад, поручио је Јоле Милановић.
Гојко Милановић, стар 85 година, радио је у Костолцу, на копу у Кленовнику, Ћириковцу и у пензији је дуже од 30 година: – Велики корак напред било је осамостаљивање костолачке организације пензионера. Обезбеђене су и просторије за окупљање. Позивамо пензионере да га што више користе и свима желим добро здравље и добар рад, поручио је Гојко Милановић.
Том приликом се обратио и најмлађи члан Извршног одбора Удружења, Весељко Петрушић: – Две године сам у пензији. Радио сам у компанији „Литас“ Пожаревац. Драго ми је да будем члан Удружења и да станем у ред са овом плејадом људи који су оставили трага у Костолцу. Трудићу се, као најмлађи у Извршном одбору, да пратимо традицију, наставимо где сте ви стали и унапредимо рад колико год можемо.
А. М.