2020-10-13T23:18:41+02:00 6. октобра, 2020. 13:46 |

Разлике које покрећу развој друштва / Muleće fijalurj karje aźutǎ lu întarjimja lu društvǎ

Двојезичан пројекат „(Контра)ефекти јачања влашког етницитета“ суфинансира Министарство културе и информисања РС


 

 

Националним мањинама у Србији гарантована су права и слободе, што подразумева и сасвим конкретне обавезе државе. С циљем очувања мултикултуралног богатства, основани су и савети националних мањина, у образовни систем су уведени језици мањина, заживело је издаваштво и негују се бројни садржаји посвећени традицији, обичајима, култури и уметности мањинских народа.

Јаношевић: „Србија се на нивоу законских и подзаконских аката веома приближила најлибералнијим земљама Европске уније.“

Међутим, упркос институционалном организовању и оснаживању, уочава се раскорак између „слова на папиру“ и реалног стања, између осталог и кроз све израженију алтерфонију, депопулацију и асимилацију. Неретка је појава да припадници мањинских народа избегавају да се на тај начин јавно афирмишу, што води питању остваривости права и слобода, али и атмосфере у друштву.    

Председник Националног савета Влаха Новица Јаношевић

Једна од најбројнијих мањина на територији Браничевског округа су Власи. Око 37 процената припадника те националне мањине живи управо у овом делу Србије. Зато са председником Националног савета Влаха Новицом Јаношевићем разговарамо о очувању етницитета, реалним могућностима да се разноликост позитивно негује и да се приближимо идеалу интеркултуралног друштва у којем су суживот и интеракција различитости неисцрпно богатство.


Колико је савремено српско друштво спремно за свеобухватне промене културне политике и даљу реформу друштвених и управних система, између осталог и образовно васпитног, како би се обезбедило очување мултикултуралног друштва?

– Савремено српско друштво је у претходном периоду прихватило одређене промене културне политике. Реформе друштвених и управних система се спроводе. Већ дужи низ година води се национална политика придруживања Европској унији, те су многа начела и правне норме имплементиране у наш државни и правни систем. Начело једнакости, слободе мишљења и слободе говора су уставне категорије. Мислим да смо се на нивоу законских и подзаконских аката веома приближили најлибералнијим земљама Европске уније и другим земљама света чије државне системе можемо назвати демократским. Република Србија је својим правним нормама дефинисала забрану дискриминације по расној, верској или етничкој припадности, чак су неке мањине позитивно дискриминисане, попут ромске, која има већа права у државном систему од других мањина и већинског српског народа. Донети су закони о националним саветима национлних мањина, Закон о основама система образовања и васпитања, Закон о медијима и други који посебно дефинишу однос према мањинским заједницама у Републици Србији.

– Међутим, да би се све правне норме имплементирале потребан је општи друштвени концензус, потребно је да сви ми схватимо и прихватимо да су наведене вредности апсолутно корисне за развој нашег друштва, а не супротно. Мислим да  савремено српско друштво може да прихвати свеобухватне реформе у свим сегментима, али за разлику од других нација, нашем друштву је потребно више времена да се прилагоди, јер када се год предложи одређена промена, она се од одређене елите или одређених друштвених кругова дочека у негативном контексту, а време увек покаже да су промене корисне.

Какве су реалне могућности да Национални савет оствари своју улогу у очувању и јачању етницитета?

– Рад Националног Савета влашке националне мањине у Републици Србији је дефинисан Законом, Статутом и Пословником о раду. Национални Савет своје деловање има у четири сфере друштвеног живота, у култури, образовању, информисању и службеној употреби језика и писма. На основу Статута, Савет је формирао и четири стална радна тела, тј. одбора који имају саветодавну улогу и основна делатност тих радних тела је да прате, анализирају друштвена дешавања и предлажу одређене закључке и одлуке из свог делокруга.

– Национални Савет има пре свега саветодавну улогу, нема директна овлашћења у смислу доношења одређених законских и подзаконских аката, али може да иницира одређене одлуке код надлежних државних органа, да да мишљење о предложеним актима, да уложи приговор на одређена законска и подзаконска решења, да подноси предлоге и сугестије у интересу националне заједнице коју заступа.

– Из свега се може закључити да Национални Савет делимично може да утиче на наведене токове, те је од великог значаја добра сарадња Савета са другим државним органима.

А. M.

ПРЕВЕДЕНО НА ВЛАШКИ

Muleće fijalurj karje aźutǎ lu întarjimja lu društvǎ

Lu etnicitjeturj în Sîrbije ji datǎ tuotǎ praua šî slobuodǎ, šî aja ji obligacîja lu dîržavǎ. Ku cilju sî sǎ pazaskǎ bogacîja lu društvǎ ku mulće kultururj sa înfundat savjeturlji dî etnicitjeturj, în sistjemu dî învacat is ljimbilji lu lumnja a mejpucînǎ, a prins vijacǎ izdavaštva šî mult   sǎ katǎ la  sadržajurj în  kare ji tradicîja, kultura šî umetnuost lu lumnja ku măj pucîn numǎr.  

Janošević:“ Sîrbija ku ajej zakuoanje sa apropijat la zakuonjilji karje îs în Unija lu Evruopǎ mîjliberalje.“

Întrăaja, prîngǎ aša întarjimje šî organizacîje, în „sluove prǎ arćije“ nuje ka în điraptǎ situacîje, jastǎ alterfonîje, depopulacîje šî asimilacîje. Multǎ lumnje nu vrija sî sǎ deklarisaskǎ ku aluor etnicitjet, šî ku aja, praua šî slobuoda nu sǎ puoće realizuji, dar šî atmosfijera în društvǎ nuje bunǎ.

Mejmultǎ lumnje în Branićeva îs ku etnicitjetu vlahilor. Prîngǎ 37 dî procijenturj dî Vlahi trajašće în asta parće lu Sîrbije. Prîntu aja  ku predsjednjiku lu Savjetu Vlahilor, Novica Janošević, vuorbim kum sî sǎ pazaskǎ etnicitjetu, kum sî sǎ kaće ku pozitivǎ la mulće fijalurj šî kum sǎ nji apropim la idealu lu društvǎ ku interkulturǎ, unđe ji traju šî interakcîja măjmare bogacîje.

Kît ji astîdz društva în Sîrbije sprimitǎ dî înskimbarje lu politika lu kulturǎ šî dî refuormǎ lu sistjemurj lu društvǎ, prîngǎ aja  šî lu sistjemu dî învacat, kum sar osigurji pazîtu lu društva ku multikulrǎ?

– Društva  lu Sîrbije în vrijamja dînapuoj a avut skinbarje în politika lu kulturǎ. Rofuormurlji în sistjemu dî društvǎ šî administracîjǎ sa implementirujit. Mulc anj sǎ mînǎ politika lu înprionarje ku Unija lu Evropa, šî mulće nuorme šî principurj sa aplicirjit în anuostru sistjemu lu dîržavǎ.Princjipu dî tuotuna, sluobuada lu înginđalǎ šî vuorbitu îs kategorij lu ustav. Înginđijesk kǎ ku aktrulji prǎ zakuon am aźuns carurlji alji măjlibaralje în Unija lu Evruopa a šî ajlalće carurj dî karje pućem sǎ dzîśem kǎ au demokratijǎ în sistjemu lu dîržavǎ.

– Rjepublika Sîrbija ku ajej nuorme dî pravă a definisît prjemježîtu lu diskriminacîje pră rasă, krjeđerje or pră etnicitjeturj, toma  dîkă îs njišće etnicitjeturj diskriminisîće ku bunu, kum îs Ruomi, karje au măj mare pravă în sistjemu lu dîržaue dîkît aljelalće etnicitjeturj šî dîkît a măj multă lumnje sîrbaskă. Adusă îs zakuanjilji dî Savjeturilji lu etnicitjeturj, Zakuon dî învacamînt, Zakuon dî informisît, šî ajlalće  karje măjkusama rînduje gîndu  kîtră etnicitjeturj în Rjepublikă  Sîrbije.

– Întrăaja, dî să puată tuaće nuormilji pră zakuon sî să întegrisaskă trîabje sî să adukă prîstă tuoc în drstvă koncenzus, trabje tuoc noj să înceljaźem šî sprižonjem  kă ašća vredujalje îs ku fajde dî învaljitu lu anuastră društvă, a nu îndărîat. Ginđesk kă društva sîrbaskă kum je astădz puaće sî sprižuonă  tuaće refuormilji în tuaće părcîlji, ama nu ka în aljelalće etnicitjeturj , lu anuastră društvă îj trîabje măj multă vriamje sî să integrisaskă, kă kînd guođ să aduśe śuava  nou, aja dî la vrunji dîn elită or rîndujiće luokurj lu društvă să ašćaptă fîrdă vuoje, vrijamja întuotdăuna nji arată kă înskimbarja ji ku fajdă.

Kum ji dî istînă pućiarja lu Savjetu Vlahilor să fakă alur funkcîje în  pastratu šî întarjitu lu etnicitjet?

– Lukru lu Savjetu Vlahilor în Sîrbije ji definisît  pră zakuon, Statut šî Poslovnjik dî lukru. Savjetu Vlahilor lukră în patru părc, în kultură, învacamînt, informisît šî askultatu ku ljimbǎ šî skripsuarja în službǎ.

– Pră Statut, Savjetu a fakut patru grupj dă lukrat, odbuorurj karje au funkcîje să savjetuje šî măjpreće lukru lu ašća grupj ji să petrjakă, analizirjaskă śe să potrivjašće în društvă, predložăsk śe šî kum să lukră în aluor sferă.

– Savjetu înainća lu tuaće are funkcîje să învacă, nare ovlašćenje să adukă nîskar zakuonje, ama puaće să đija vuorbe dî vrun lukru la karje trîabje în dîržavă, sî spunje śe ginđijašće dî ala lukru, sî să žăljaskă la rašănja lu zakuon, sî spună aluor ginđiturj karje îs în interjes ku etnicitjetu aluor.

– Dîn tuot asta pućem sî veđem kă Savjetu numa o parće puaće să ajbe fajdă  în asta lukru, dî aja ji marje vredujală bună sulukrarja lu Savjet ku aljelalće organurj în dîržavă.

 

  • Пројекат „(Контра)ефекти јачања влашког етницитета“ суфинансира Министарство културе и информисања РС / Projektu „(Kuontra)efekturlji lu întarimja etnicitjetu vlahilor“ sufinansirjeašće Ministarstva dă kultură šî informisît  RS.
  • Садржаји изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства / Stavurlji în aǎsta projekt dî medije nus întuotdîuna šî stavurlji lu organu karje a finansirjit projektu.