МИОДРАГ МАКСИМОВИЋ МАКСА (1944 – 2020)
Дугогодишњи председник Заједнице судија и контролора Србије Миодраг Максимовић Макса преминуо је у Београду после дуге и тешке болести у 76. години.
Рођен је у Волуји. Школовао се и радио у Пожаревцу. Рукометом је почео да се бави још као средњошколац. Голманску каријеру започео је у РК „Млади радник“, а кад је овај клуб убрзо угашен прешао је у РК „Пожаревац“ и у њему бранио све до краја играчке каријере. Годинама је пленио својим интелигентним одбранама на некадашњем стадиону малих спортова у центру града (садашње двориште Политехнике школе). Генерацијски спада у ред првих квалитентих пионира овог спорта у Пожаревцу. По завршетку голманске каријере, посветио се судијском позиву. Још у Пожаревцу је стекао звање савезног судије за рукомет. Преласком у Београд, где је наставио да живи и ради, годинама је делио рукометну правду на теренима и у халама широм СФР Југославије. У пару са Браниславом Кристићем (Ваљево) као и са Тулиом Дековићем (Пореч, Хрватска), био је више пута проглашаван за најбољег судију Прве савезне рукометне лиге бивше Југославије. Више пута је делио правду у финалима плеј – офа и националног купа. Правила рукометне игре је познавао перфектно и стриктно их примењивао.
Био је члан Управног одбора Рукометног савеза Југославије. По окончању активне судијске каријере постао је комесар за судијска питања највишег степена такмичења. Под његовим надзором и уз велико залагање и посвећеност, изникло је више добрих судијских парова, од којих неки још и данас успешно суде. Био је својевремено и председник националне судијске организације и шеф судија, дуго година изузетно успешан на челу Заједнице судија и контролора РС Србије, селектујући, осим стручног судијског кадра и спортске раднике. Безмало су сви садшњи чланови стручно судијског органа у Србији стасали под његовим окриљем.
Максимовић је био и голман шампионске екипе РК „Млади радмник –Ветерани“ која је неколико година сјајно играла на Купу Ветерана РСЈ у Умагу (Хрватска) и пронела славу пожаревачког рукомета.
Миодраг Максимовић „Макса“ остаје упамћен као велико име пожаревачког, југословенског и српског рукомета. Био је добар друг и колега, интелегентан и частан човек великог срца.
Текст и фото: Раде Сандић