2018-11-10T19:46:49+01:00 10. новембра, 2018. 19:46 |

Сећање на тешке дане и велике победе

ПОЖАРЕВАЦ: ОБЕЛЕЖЕН ДАН ПРИМИРЈА У ПРВОМ СВЕТСКОМ РАТУ

Пре сто година, потписивањем примирја у специјалном вагону у шуми код Компијеа у Француској, завршен је Први светски рат. У знак сећања на тај дан, 11. новембар 1918, у читавом свету обележава се Дан примирја, а у Србији, која је у том рату изгубила трећину становништва обележава се од 2012. године.

            Ове године традиционалном полагању венаца и цвећа код Споменика војнику у Пожаревцу, претходио је свечани пријем који су уприличили градоначелник Пожаревца Бане Спасовић и председник Скупштине града Бојан Илић са сарадницима.

                                                                                 Са свечаног пријема

Честитајући празник грађанима, градоначелник Пожаревца Бане Спасовић је истакао да се обележавањем овог датума сећамо тешких дана, великих победа и историјских лекција које смо из њих извукли. Он је подсетио да је током Великог рата убијено више од 15 милиона људи, 20 милиона је рањено, а директне учеснице рата претрпеле су и огромна разарања држава и привреда. Међу њима, сходно својој површини и броју становника, предњачила је Србија.

-Историја је означила атентат који је Гаврило Принцип 28. јуна 1914. године у Сарајеву извршио на аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда као главни повод почетка Првог светског рата. Данас, много година касније, појављују се покушаји да се овај чин који је био инспирисан ослобађањем од окупатора, представи као терористички акт. Ипак, знајући да прекрајање истине и историје није страно моћнима, нама остаје да изнова и изнова понављамо оне чињенице које нико никада неће ни покушати, а ни моћи да оспори.

Сјајне победе али и тешки порази, повлачењем преко Албаније и боравак војске у туђини били би превише и за много веће краљевине и царевине него што је то била Србија. Сазнањем да вам је више од милион сународника вечно напустило овај свет, били би довољни да кажате доста је, не могу више, одустајем од свега и прихватам пораз. Ипак, наши преци су тада свима нама дали аргумент у данашњој расправи да је Србија, тобоже, један од криваца за почетак овог рата, а не неко ко је желео да га право и правда зауставе. Како другачије објаснити силу једног јединог људског бића да, трчећи, натера непријатеља на паничан бег. Како други могу да разумеју српску армију која је прошла голготу и у силовитом јуришу вођена љубављу према својој земљи и народу победила надмоћнијег противника и освојила слободу. Можда једини одговoр на ово питањe  објашњава касније одабрани симбол ове победе људског духа, начин на који Срби славе Дан примирја – Наталијина рамонда. Проналазећи нераскидиву и јасну повезаност особине Наталијине рамонде са једне стране и Србије са друге, потрудимо се да више никада не понављамо грешке које смо чинили у својој историји како бисмо васкрсли, већ да учимо на грешкама из своје историје како не бисмо морали да васкрсавамо, рекао је Спасовић.

Делегација Градске општине Костолац

Председник Удружења потомака ратника од 1912 – 1920. године Славољуб Стојадиновић Регрут подсетио је на тешке дане српског народа у том ратном периоду.

-Наши преци су увек бранили кућни праг и слободу и ту тековину коју су нам оставили чувамо данас заједно кроз разне видове активности, помоћи, узајамном сарадњом, истакао је Стојадиновић.

У наставку свечаности крај Споменика српском војнику у Косовској улици, венце су положиле делегације Браничевског управног округа, Града Пожаревца, Гарнизона Пожаревац, Градске општине Костолац, Полиције, Удружења потомака ратника од 1912 – 1920. године Пожаревац, председник Удружења Срба у Словачкој Стане Рибич, представници удружења потомака ратника из Београда, Бора, Ниша, Смедерева, Прокупља, Обреновца, Ужица, Новог Сада, Сремске Митровице, Ковина, Кикинде, Жабара, Азање, Петровца на Млави, Љубовије, Липа, Милошевца, чланови СУБНОР-а и Друштва за неговање традиција ослободилачких ратова Србије до 1918. године, као и представници градских одбора СНС и СПС.

                                                                                                                        Д.Динић